Podaci do kojih sam dolazila u poslednje vreme kada je ova tema u pitanju nisu optimistični i ukazuju da je ovaj vid maltretiranja u stalnom porastu, da se nažalost u velikom broju slučajeva roditeljima ništa ne govori i ne prijavljuje dok stvari baš ne eskaliraju, a neki tinejdžeri u tim situacijama ne mogu da izadju na kraj sa pritiskom kome su izloženi (od koga se za razliku od standardnog bulinga ne može pobeći) i imaju različitih psiholoških tegoba. Povodi za maltretiranje su kao i u klasičnom bulingu najrazličitiji: od osvete do maltretiranja baziranih na etničkoj pripadnosti, seksualnom opredeljenju isl. Svedoci smo sve brojnijih slučajeva u kojima deca izložena ovom vidu maltretiranja pokušavaju i samoubistvo, videvši ga kao jedini izlaz od neprestanog proganjanja.
Tinejdžeri su okrenuti društvenim mrežama kao jednom od vrlo značajnih načina druženja (ako su online to ne znači da su asocijalni, naprotiv); nažalost iste pružaju mnogo mogućnosti zloupotrebe naročito od strane poznanika i bivših prijatelja, romantičnih partnera isl a sve sa ciljem javnog ponižavanja osobe koja je sajberbulingu izložena, pred zajedničkim prijateljima – publikom – koja je naravno (a gde bi drugde bila) online.
Sajberbuling uzima sve više maha, a posle nekoliko medijski vrlo propraćenih slučajeva samoubistva tinejdžera posle dugotrajnog bullyinga, svest o problemu je došla i do šire javnosti pa se pojavilo tokom 2011 i nekoliko filmova sa ovom tematikom. Jedan od njih je i Cyberbully koji obuhvata prilično širok dijapazon tema i problema koje žrtve sajberzlostavljanja imaju.Ukratko: Tejlor je obična sedamnaestogodišnjakinja koja postaje žrtva maltretiranja na društvenoj mreži koji koriste njeni školski drugovi. Tračevi koji se šire mrežom prelaze u realni život i imaju direktan uticaj na njene odnose sa prijateljima i porodicom do granice kada ona više nije u stanju da to psihološki izdrži…
Nasilno ponašanje u današnje vreme prelazi granice fizičkog okruženja i postaje jedan od većih problema u interakcijama dece i mladih na Internetu. Tako je i vršnjačko zlostavljanje dobilo svoje novo lice u vidu sajber zlostavljanja.
Ovakvi oblici uznemiravanja postaju sve češći iz dana u dan. U slučajevima vršnjačkog zlostavljanja maltretiranje u online okruženju često je indikator postojanja maltretiranja u stvarnom životu. Ovaj vid maltretiranja uglavnom sprovodi osoba iz neposrednog okruženja žrtve (škole, komšiluka isl.) koja žrtvu poznaje (često su u pitanju i bivši dobri prijatelji ili bivši partner). Takodje to može raditi i treća osoba, u dogovoru sa nekim ko žrtvu poznaje.
Medjutim specifičnosti okruženja na Internetu, čine ovaj vid zlostavljanja sve rasprostranjenijim i po nekim mišljenjima čak i opasnijim po psihološku dobrobit žrtve zlostavljanja od tradicionalnog vršnjačkog zlostavljanja.
Zašto se sajberzlostavljanje smatra opasnijim? Zato što za razliku od onog “klasičnog” koje se odvijalo uglavnom u školi ili nekom drugom okruženju, ovaj vid maltretiranja nema granice i žrtva mu prosto ne može pobeći. Gde god da je uvredljivi mejlovi, SMS poruke i telefonski pozivi mogu da stignu u svako doba dana ili noći. Takodje tu su i društvene mreže na kojima se često odvijaju razne akcije javnog ponižavanja i ismejavanja osobe koja je predmet maltretiranja, često od strane veće grupe vršnjaka i osnivaju tzv hejt grupe ili stranice “svi koji mrze…tu i tu osobu”. Jedna takva situacija privukla je dosta medijske pažnje u Hrvatskoj prošle godine kada je posle formiranja takve hejt grupe na FB reakcijom javnosti prekinut višemesečni lanac zlostavljanja kome je mali Ivan bio izložen.
Ne treba zanemariti ni sexting, takodje sve izraženiji i kod nas, kada mladi svoje fotografije i klipove eksplicitnijih sadržaja šalju svojim partnerima, a oni ih dalje distribuiraju pa klipovi završavaju na Facebooku ili Youtube često sa punim imenom i prezimenom osobe koja je na njima.
Britanska Agencija za zaštitu dece od eksploatacija na Internetu (CEOP) snimila je prošle godine odličan promotivni video vezan za sexting, o petnaestogodišnjakinji koja pravi grešku šaljući provokativne snimke svom dečku…koji završavaju distribuirani po celoj školi. Preporučujem, pogledajte.
Budući da je u pitanju nov i nedovoljno proučen tip zlostavljanja, sajberzlostavljanje nije još uvek dovoljno prepoznato kao problem u školama, što zbog nepoznavanja i neprepoznavanja problema od strane nastavnika, školskih psihologa i roditelja što zbog nepostojanja razvijenih mehanizama prevencija i intervencija. Upravo zbog toga, jedna od tema kojima ćemo se u narednom periodu u Udruženju RODITELJ baviti jeste i sigurnost i zaštita dece na Internetu (sa akcentom na edukaciju i informisanje roditelja).
Ako imate ili poznajete dete za koju sumnjate da je žrtva sajberzlostavljanja pogledajte na sajtu Udruženja neke od saveta kako postupati kada sumnjate na sajber zlostavljanje.
O vršnjačkom nasilju koje se putem tehnologija odvija (cyberbullying) pisala sam već u nekoliko navrata: ovde na blogu o tome šta je sajberzlostavljanje, na sajtu Udruženja RODITELJ o tome kako da roditelji prepoznaju znake koji ukazuju da je dete žrtva sajberzlostavljanja i na B92 blogu o sekstingu i uznemiravanju putem SMS poruka. 