Kako upoznati nove ljude: Networking za stidljive i introvertne
U današnje vreme izreka da nije bitno šta znate već koga znate iz dana u dan potvrdjuje svoj smisao. Koliko god mislili da je znanje po sebi nekada dovoljno da postignete ono što želite, i da je za uspeh dovoljno da neko primeti kakvim umećem i veštinama u vašoj struci baratate – priča se tu ne završava.
Povezivanje sa drugim ljudima, upoznavanje, komunikacija i razmena informacija i ideja - networking- postala je nasušna potrebi današnjeg života i poslovanja, koja je u poslednjim godinama sve više i više izražena. Sve je manje profesija koje vam dozvoljavaju da funkcionišete bez razradjene mreže poznanika i prijatelja, a i ako dozvoljavaju (recimo neke istraživačke pozicije, računovodstvo isl) vidi se razlika izmedju ljudi koji su sposobni da se sa ljudima iz struke povežu i efikasno komuniciraju i onih koji nisu –ovi prvi brže napreduju.
Često se mnogi žale da to nije fer i osećaju iskreno povredjeni u ovakvim situacijama, shvatajući da možda realno imaju mnogo više stručnih znanja i sposobnosti u nekom polju od kolege koji je napredovao - medjutim nisu samo stručna znanja ono što je bitno, osobine ličnosti su druga komponenta koja će u mnogim situacijama pretegnuti u odnosu na stručnost.
Ekstravertnost i introvertnost (ekstraverzija i introverzija) su dimenzije ličnosti koje se nalaze na suprotnim krajevima kontinuuma koje opisuju na koji funkcionišete pre svega u sferi socijalnih kontakta i usmerenosti prema samom sebi ili prema svom okruženju. Ekstravertna osoba voli dinamično okruženje, energiju prikuplja putem društvenih kontakta, komunikativna je, lako stupa u konverzaciju, ne smeta im da su u centru pažnje. Introvert je više usmeren ka samom sebi, i zadovoljstvo pronalazi u aktivnostima koje obavlja sam,eventualno u društvu bliske osobe.
Introvertnu osobu ne treba mešati sa stidljivom osobom jer te dve stvari nisu identične. Stidljiva osoba oseća anksioznost, uznemirena je i nervozna u situacijama koje joj ne prijaju, može imati želju da se druži i bude okružena ljudima ali je to zbog osećaja stida potisnuto. Introvert, sa druge strane, nema problema sa anksioznošću, često je i sjajan komunikator ili prezenter u situacijama kada baš mora da to radi, ali jednostavno nije zainteresovan da ima i održava veliki broj kontakta, a previše dinamično okruženje ga zamara i crpi mu energiju.
Ako niste sigurni da li ste ekstravert ili introvert (ili možda samo želite da potvrdite ono što već znate) uradite neki od ovde navedenih testova ličnosti - Jungov test ili Big five test ličnosti.
U današnje vreme kada se komunikativnost, kontakti, sposobnost pregovaranja isl. visoko vrednuju, jasno je da su ekstraverti samim tim što su takvi kakvi jesu – u prednosti. U prednosti su jer poznaju mnogo ljudi, u prednosti su i kad ih ne poznaju jer će lakše uspostaviti kontakt, u prednosti su često čak i prilikom prijema za posao (u firmama gde se radi testiranje ličnosti, budući da veliki broj rukovodećih poslova zahteva odredjen nivo ekstravertnosti). U društvu u kome je sposobnost komunikacija tako visoko cenjena, introvertnost gotovo da je počela da se smatra manom.
Medjutim uz malo vežbe i strpljenja i introvertna osoba može da bez problema “nauči networking” odnosno da počne da efikasno uspostavlja kontakte, upoznaje se i komunicira sa ljudima u različitim situacijama.
1. Budući da interakcija sa ljudima za vas nije motivacija, shvatite networking kao investiciju a ne kao nužno zlo.
2. Koliko god želeli da izbegnete sva moguća društvena dešavanja potrudite se da ni jedno ne propustite. I pored toga, zadajte sebi cilj da razgovarate i razmenite vizitkarte sa barem jednom nepoznatom osobom (za početak). Jednom kad probijete led, povećajte broj.
3. Razmislite unapred o temama za neobavezan razgovor. Da, znam kako ovo smešno zvuči ali jedan od problema introverta je upravo taj što im teme ne dolaze lako i spontano i nekada prosto ne znaju šta bi pričali sa drugima. Bacite pogled na Google ima puno primera za small talk topics pa ćete već pronaći nešto što vama odgovara.
4. Smislite (takodje unapred) kako ćete se predstaviti drugima. Introvertne osobe ne vole mnogo da govore o sebi ali suština poslovnog networkinga je upravo da se predstavite drugima – i to uradite na odgovarajući način koji nije ni previše uzdržan ni previše nametljiv.
5. Iskoristite svoje prednosti. Introvertne osobe ne pričaju puno o sebi ali su dobri slušaoci – a ljudi vole da ih slušaju. Slušajte sagovornike pažljivo i dajte odgovarajući feedback po potrebi. Takodje ukoliko razgovor nije fokusiran direktno na vas osećaćete se verovatno prijatnije, naročito ako ste networker- početnik.
6. Obucite odeću u kojoj se dobro osećate. Poslednja stvar o kojoj želite da razmišljate je da li vam je dekolte prevelik, suknja prekratka, kravata previše stegnuta ili odelo tesno.
7. Za networking je bitan i kvalitet ne samo kvantitet. Nemojte upoznati sto novih ljudi. Upoznajte se sa jednom osobom koja je dobro networkovana u oblasti koja vas zanima. Posmatrajte šta ta osoba radi, kako komunicira i uspostavlja kontakte i učite od nje
Sve ovo važi i za stidljive osobe, s tim da je njima često koristan praktični trening i radionice u kojoj će recimo vežbati kako da se odviknu od straha od javnog nastupa isl. U slučaju da postoji prevelika nervoza i anksioznost možda nije loše obratiti se i terapeutu da bi se pronašao i otklonio uzrok problema.
U svakom slučaju, introverti – glave gore! Ekstravertno ponašanje i komunikacija se mogu i naučiti, pa iako za razliku od ekstraverta verovatno nikada istinski nećete uživati u svom tom “minglovanju” što bi mi srbokanadjani rekli, barem vas u današnjem kompetitivnom okruženju ove osobine neće kočiti u daljem profesionalnom napredovanju. Srećno!
