CyberPsihologija

Juče je Miloje na svom blogu pokrenuo zanimljivu diskusiju o situaciji u online PR sektoru u Srbiji, dotakavši se i jedne meni interesantne teme vezane za mogućnosti i ograničenja akademskog obrazovanja u ovoj i srodnim strukama .

Kada upišete  fakultet  uglavnom ćete biti u prilici da prvo naučite teorijske koncepte a a onda takve koncepte proverite i primenite u praksi kroz vežbe,  internships, volontiranja u struci, kasnije posao. I to je OK. Omogućava vam da apstraktno znanje konkretizujete, povežete sa primerima u praksi, samim tim bolje usvojite i zapamtite.

Ovo je primer koji može da se prenese na većinu struka…studirate, učite teoriju, polako ulazite u praksu i to je to, uhodani put škola  - posao, zna se kako se dolazi do odredjenih znanja i zvanja i u svojim glavama mi imamo razradjene sheme akademskog-karijernog razvoja. I usmerene. Od teorije ka praksi, od profesora ka studentu.

Medjutim, šta se dešava kada teorijsko (naučno) znanje nije u stanju da isprati brzinu razvoja odredjene oblasti? Nauka je i generalno u odnosu na praksu spora, procedure i papirologija su zahtevni, life cycle naučnog rada zna da bude dug. Na koji način nauka prati praksu u oblastima kao što su online komunikacije i ponašanje, koje su se razvile i razvijaju bukvalno preko noći?

U dinamičnoj sferi kakve su integrisane komunikacije dolazimo do paradoksalne situacije u kojoj podrazumevane sheme visokoškolskog obrazovanja postaju neodržive. Za odredjene pojave u praksi ne postoje još uvek adekvatna teorijska objašnjenja, isto tako studenti neretko o nekim stvarima znaju mnogo više od profesora.

Ključni problem sa obrazovanjem i online komunikacijama je u tome sto se iste ne “uče” u klasičnom smislu reči već se pre svega “žive” pa onda nadogradjuju stručnim znanjima iz oblasti koju želiš da pokriješ. Teorijsko znanje nosi izuzetnu vrednost i težinu, ali u ovom slučaju samo u kombinaciji sa praktičnim poznavanjem onoga o čemu pričamo. A tu nema foliranja. Ili si online ili nisi.

I tu upadamo u začarani krug. Tržište postavlja zahtev, ali nema dovoljno kadrova koji te zahteve mogu da ispune. Zašto ih nema –  iz dva razloga. Prvi – zato što je oblast toliko nova da se mali broj ljudi njom bavi dovoljno dugo da je stekao bitnija iskustva i znanja za naprednije pozicije. To će se rešiti vremenom. Drugi,  po meni problematičniji, zato što nema dovoljno kadrova koji bi mlade obrazovali i pokazali im teorijske, metodološke i praktične načine da ne uče po sistemu pokušaja i pogreški (btw, za one koji malo malo pa pitaju čemu to služi fakultet, izmedju ostalog i tome služi ).

A zašto kod nas nema dovoljno akademskih kadrova sposobnih da iznesu ovakve kurseve – zato što je mnogo njih udaljeno od prakse, a praksa je ono iz čega moramo da učimo, što moramo da poznajemo i što je  važan uslov za kvalitetan akademski rad u svim primenjenim oblastima, a u oblasti online komunikacija odgovorno tvrdim – preduslov.

Takodje, za kvalitetan akademski rad u ovoj cutting edge oblasti jako je bitno postojanje svesti o dinamici promena i ostavljanje svake lične i profesionalne sujete po strani.  Iz dana u dan učimo svi zajedno, a usmereno prenošenje znanja od profesora ka studentu više nije aksiom visokog školstva već  se itekako mnogo može naučiti i od studenata. I samo kroz kooperaciju, komunikaciju i jako utemeljenje u praksi možemo istraživati  efikasnost odredjenih modela i metodologija i postavljati im teorijske okvire.

Opet, sve ovo što se dešava samo je logična posledica disproporcije izmedju brzine tehnološkog napretka, njegovog uticaja na  život Običnog Čoveka,  i naših kapaciteta da sve to sistematizujemo i obradimo. Već poslednjih nekoliko godina  polako se kockice slažu, postoji mnogo više i naučne i stručne literature, a odrastaju i generacije dece računarski pismene od predškolskih dana. Sve će to doći na svoje. Do tada nam ostaje da učimo, budemo otvoreni za nova saznanja i iskustva, izbegavamo akademski snobizam (u kome neki naši akademci toliko uživaju,avaj!) …i da UŽIVAMO u privilegiji da živimo u vremenu u kome možemo da se ovakvim fenomenima bavimo, da ih istražujemo, povezujemo i mapiramo neke do sada nepoznate puteve.