CyberPsihologija

U četvrtak ujutro na Twitter nalogu modnog dizajnera Keneta Kola našao se sledeći tweet:

Wow, kakva promotivna strategija za novu modnu kolekciju! U vrlo kratkom roku lavina negativnih komentara sručila se kao odgovor na ovakav potpun van-svake-pameti neprimeren tweet.  Dok su neki komentarisali samo sadržaj dotičnog cvrkuta, drugi su uz to i pisali komentare kako nikada više neće kupovati kod njih, kako su izgubili dugogodišnje kupce, slična diskusija se razvila i na njihovom FB nalogu…itd itd…

Shvativši da je šala ispala vrlo neprimerena i vrlo neslana, Kenneth Cole se i javno izvinio u roku od sat vremena, medjutim (naravno) već je bilo kasno.Vest je brzo projurila društvenim (a uskoro i klasičnim) medijima, a ubrzo se pojavio i prank  twitter nalog pod nazivom Kenneth Cole PR – A disaster near you (bacite pogled, ima par urnebesnih tweetova).

Ali to  nije sve: pravo sa Twittera na izlog radnje Kenneth Cole u San Francisku tokom noći  stigao je inkriminisani tweet  (Photo courtesy of Flickr, mikest).

Mogu reći da su ga dosta dobro uklopili u styling izloga.. toliko dobro da je KC morao da posle demantuje da su oni sami to stavili na izlog

Sve u svemu veliki #fail za jednu ozbiljnu kompaniju. Reklo bi se da ovoj kompaniji opasno fali dobar Social Media Manager i malo ozbiljnije shvatanje društvenih medija… kako god verujem da su dosta naučili iz ovog primera.

Druželjubivi? Stidljivi? Pomalo narcisoidni ? Ekstravertni? Volite da imate kontrolu? Koliko je o nama moguće saznati posmatranjem našeg Facebook profila i našeg ponašanja na Facebook-u?

Na Internetu ćete naći dosta popularno psiholoških tekstova na tu temu – od tipova fotografija koje postavljamo u profilu, do celih tipologija FB ličnosti ( da li ste photo fanatic ili casual checker?)

U poslednje vreme i psihološka istraživanja društvenih medija prilično su usredsredjena na pronalaženje veza  izmedju odredjenih osobina ličnosti i našeg ponašanja i načina na koji se predstavljamo u okviru online društvenih zajednica. Zbog svoje široke rasprostranjenosti Facebook je jedna od najispitivanijih društvenih mreža i dobar broj istraživanja iz ove oblasti odnosi se upravo na naše predstavljanje i ponašanje na Facebook-u.

Broj i tip postavljenih fotografija, broj prijatelja, broj i kvalitet dnevnih interakcija, parametri podešavanja privatnosti, sadržaji postavljeni na Wall-u – sve su to parametri koji se prilikom sprovodjenja istraživanja uzimaju u obzir. Često uz analizu profila radimo i testove ličnosti učesnika u istraživanju  (Big Five recimo) pa  na osnovu toga pokušavamo da utvrdimo postojanje veza izmedju odredjenih osobina ličnosti i načina na koji se predstavljamo na Facebooku. Kako sam već ranije pisala čini se da sebe prilično verno prezentujemo na FB i da su u većini slučajeva naši FB profili zaista i odraz odredjenih naših osobina.

I? Šta smo do sada saznali kopajući po profilima i testovima ličnosti?

- Osobe koje su po prirodi ekstravertne bice vidjene kao ekstravertne i na FB profilu.

- Veliki broj ljudi pokušava da se predstavi kao emocionalno stabilniji i otvoreniji ka iskustvima nego sto jeste u RL. To je donekle moderisano brojem prijatelja iz RL koje imamo na FB (i koji znaju kakvi smo zaista).

- Neuroticizam ćete teško  detektovati dok nekoga ne upoznate uživo. Sve vam se može činiti sjajno  dok komunicirate online, a onda uživo primetiti da sve i nije baš toliko savršeno…

- Izmedju introvertnih i ekstravertnih ličnosti postoji razlika u tendenciji razdvajanja online i offline identiteta. Introvertne ličnosti će češće razdvojiti svoje  “online” i “offline” JA. Ekstraverti će se na Internetu ponašati slično kao i u realnom životu. Zato je nekada i teško prepoznati introvertnu ličnost samo kroz online kontakt budući da će nekada ostaviti potpuno drugačiji utisak nego kada je-ga upoznate u RL.

- Ako je verovati istraživačima sa University of Georgia (a i mi baš spremamo jedno slično istraživanje trenutno), narcizam  je izmedju ostalog moguće primetiti na FB  bazirano na tipu fotografije koju osoba koristi za profile (glamurozne, često profesionalno snimljene fotografije) i broju prijatelja koje ima.

O fotografijama i načinu na koji se prezentujemo ima već dosta toga manje ili više potkrepljeno istraživanjima ali svakako zabavno. Socijalni psiholog Asi Šarabi tumačio je nedavno za Kosmopoliten šta znače odredjene slike na profilima korisnika – provokativne slike, slike sa partnerom, slike sa godišnjeg odmora…svaka ponešto o vama otkriva, ako je verovati ovakvom tumačenju.

Naravno, da biste neke stvari zaključili ne treba vam nikakva nauka. Ako neko u status stavi kako je na poslu, radi, radni dan isl a onda iza statusa u narednih sat vremena vidite naredjane razne farmville , igrice isl zaista ćete se zapitati šta i koliko ta osoba radi …. (a i njihov pretpostavljeni ako im je prijatelj na FB ). O bezrazložnom postavljanju fotografija u intoksiciranom stanju i da ne govorimo…hajde kad vas neki photo fanatic ..nicim izazvano taguje, ali svakako  dobro razmislite pre nego što postavite svoju fotografiju u stanju…hm..u kakvom ne biste želeli da vas mama vidi

Konačno sam ove godine uspela da uklopim svoj boravak i obaveze u Srbiji sa prisustvom na SymOrg simpozijumu na Zlatiboru. Ovaj simpozijum održava se svake druge godine u organizaciji Fakulteta organizacionih nauka (a kako rekoše na zatvaranju moguće je da će početi da se održava i svake godine). Tema ovogodišnjeg SymOrga bila je “Organizacione nauke i menadžment znanja”, a po prvi put medju brojnim sekcijama u okviru kojih su predstavljani radovi, našla se i sekcija “Upravljanje komunikacijama i društvene mreže”.

Iako sam već imala radove na SymOrg-u ranije, nisam bila u prilici da prisustvujem samoj konferenciji do sada, pa mada sam upoznata sa FONom, profesorima i načinom na koji stvari generalno funkcionišu tamo, nisam bila baš sto posto sigurna kako će to sve izgledati u praksi, budući da je simpozijum pokriva širok spektar tema i oblasti u okviru kojih se prezentuju i akademski i praktični i studentski radovi. Neke sekcije poput marketinga imale su baš veliki broj prijavljenih radova, što je vreme za prezentaciju i eventualnu diskusiju skratilo na minimum, dok je u sekciji društvenih mreža bilo prijavljeno ukupno 13 radova, u okviru kojih su bili zastupljeni i studentski radovi i akademska istraživanja i primeri iz prakse.

Ovakva kombinacija i izbor tema pokazali su se kao jako uspešni, dajući kako teorijske koncepte i pregled iz oblasti upravljanja komunikacijama i društvenih mreža, tako i konkretne praktične primere iz poslovnog, akademskog i nevladinog sektora.  Diskusija takodje nije izostala, a jedna od tema bila je terminološko pitanje o kome se dosta diskutovalo na blogovima i Twitteru u poslednje vreme – društveni vs socijalni mediji i mreže – šta je ispravno? Nepostojanje standardizacije naziva bilo je očigledno i u samim naslovima radova pa smo imali i socijalne i društvene medije i mreže jednako zastupljene. Mišljenja su takodje bila podeljena (vezano za konotaciju reči, baš ono o čemu smo i na blogovima diskutovali), mada smo se na kraju složili oko toga da je izraz “društveni” ipak  više u duhu srpskog jezika.

Od prezentacija koje smo čuli izdvojila bih nekoliko meni lično interesantnih. Milan Okanović predstavio je istraživanje o ličnom imidžu u kontekstu društvenih mreža koje je radjeno u okviru Katedre za marketing i odnose sa javnošću FON-a, Dalibor Petrović sa Saobraćajnog fakulteta održao je izuzetno zanimljivu prezentaciju o sigurnosti na društvenim mrežama dok su Jelena Rakić i Jasna Kamatović govorile o poslovnoj primeni društvenih medija, na konkretnim primerima iz prakse iz svojih kompanija.

Ja i Marko Selaković prezentovali smo studiju slučaja upotrebe društvenih mreža u Udruženju RODITELJ i načine na koje je društvene mreže moguće (i poželjno) koristiti u poslovanju nevladinih organizacija. O NVO sektoru i društvenim mrežama pisaću više u nekoj narednoj prilici, a za sada možete pogledati slajdove sa naše prezentacije.

[slideshare id=4556480&doc=udruzenjeroditeljljepavaselakovicsymorg2010-100620054953-phpapp02]

Ni jedan od radova iz ove sekcije nije ušao na listu najboljih radova simpozijuma (što je i logično imajući u vidu mnogo veći broj radova prijavljenih u drugim sekcijama). Ali u svakom slučaju mislim da je i uvodjenje posebne sekcije koja će se u okviru ovog simpozijuma od sada pa nadalje baviti komunikacijama i društvenim mrežama, nagrada sama po sebi za sve nas koji se ovim temama godinama bavimo, i signal da će i u akademskoj sferi kod nas istraživanja iz ovih oblasti konačno dobiti veću pažnju i da ćemo vremenom, nadam se, moći i da pariramo istraživanjima koja se na ove teme rade u svetu.

Izmene u privatnosti na Facebooku koje se tu i tamo dešavaju za većinu korisnika prodju nezapaženo. Možda ste  eventualno u skorije vreme primetili da je neka aplikacija koju ste instalirali počastila vaše frendove klipovima XXX sadržaja na wallu, dovodeći vas u neprijatnu situaciju da se pravdate kako niste vi to… ali  stvari koje su promenjene vezano za podešavanja privatnosti manje su vidljive, a otvaraju priličan broj pitanja, pre svega vezano za informisanost samih korisnika o tome šta se iz njihovih profila vidi, ko to vidi, i na koji način Facebook sme da te podatke deli sa drugima.

Hajde da izuzmemo činjenicu da ste pre dve nedelje mogli da vidite o čemu chatuju vaši prijatelji (!) ako odete na opciju Preview my profile – u pitanju je bio tehnički propust koji je brzo ispravljen. Ali on je zatalasao gomilu rasprava u javnosti na temu generalne politike “radikalne transparencije podataka” koju Facebook pokusava da progura.

source: http://wiki.ucalgary.ca/

Idite na stranicu OpenBook i ukucajte koji god želite pojam za pretragu. Pojaviće vam se statusi – sa sve punim imenom i fotografijama! Moj lični favorit na srpskom/hrvatskom je pretraga “na poslu”, samo videti koliko se ljudi “smara na poslu” u FB statusu objašnjava činjenicu što neke firme ukidaju FB pristup zaposlenima (kliknite i na link gore desno da vidite o kakvom se projektu zapravo radi)

Svako ko nema adekvatno podešenu privatnost svog FB naloga pojaviće se u tom pretraživanju. Da li je ta osoba to dozvolila – nije naravno, odnosno u pitanju je neinformisanost i prihvatanje default podešavanja Facebooka koja su podešena …pa tako kako su podešena, da podelimo što više informacija sa svim svetom čini se…

Zašto? Pa da bi Facebook zaradio više novca targetujući oglase skrojene prema vašim preferencama i profilu… of kors.

Znate li šta je opcija Instant Personalization? Naći ćete je u Account- Privacy- Instant Personalization Pilot Program. Novim promenama u politici privatnosti ta opcija vam je automatski uključena a da vas niko nije pitao. Dakle kada odete na “nekolicinu partnerskih sajtova” za početak (a kasnije će se broj partnera pretpostavljam uvećati) vaše public informacije na Facebook nalogu biće dostupne tom sajtu (da bi vam isti prikazao reklamice vama primerene, vi na njih kliknuli a Fb dobio još $$$).

Evropska komisija je pre neki dan izdala saopštenje – pismo Facebooku da su promene koje su učinili u podešavanjima privatnosti neprihvatljive i na štetu korisnika.

Ovde možete videti jako lep dijagram svih izmena (i onoga što je sada dostupno o vama u FB profilu a ranije nije bilo), a po želji i potpisati peticiju da “sajtovi poput Facebooka moraju poštovati našu privatnost i da informacije o nama i našim prijateljima ne smeju biti deljene sa drugima bez naše eksplicitne saglasnosti i po default-u”.

Da se razumemo, ako neko voli društvene mreže, Internet komunikaciju, sve ovo što nam je digitalna revolucija kako je neki zovu donela to sam ja. Ali moraju postojati granice, granice u kojima će se poštovati privatnost u kome kompanija koja ima podatke miliona i miliona ljudi na svetu ne može podmetati privacy settings kao kukavičje jaje po sistemu opt-out. Najveći broj ljudi na Facebooku je tu pod svojim punim imenima, sa brojnim podacima, kako rekoh već jednom u velikoj meri smo tu ono što jesmo i u RL.

Da bi naši podaci bili deljeni sa bilo kim mi moramo toga biti svesni i dati saglasnost za to.

Nemojmo biti dumb fucks kako je u ranim danima Fejsbuka Mark Zuckerberg nazvao 4000 studenata Harvarda koji su svoje podatke ostavili na novostvorenoj društvenoj mreži.

Informišite se redovno o svemu vezanom za Facebook, i dobro pogledajte svoja podešavanja privatnosti na FB, jer ako ih niste podesili sami onda sve što postavljate na FB delite sa celim svetom. Doslovno.

Update:  Još jedna inicijativa o kojoj je danas i Times pisao se pojavila – Quit Facebook Today, koji je za sada prikupio oko 3000 ljudi koji imaju nameru da u znak protesta zbog situacije kolektivno izbrišu svoje Facebook accounte 31. maja.

Jedno od osnovnih pitanja na koje u istraživanjima komunikacija na Internetu pokušavamo da odgovorimo jeste da li sebe u okviru društvenih mreža predstavljamo onakvim kakvim jesmo ili predstavljamo ulepšanu sliku realnosti, onako kako želimo da nas drugi vide?

Činjenica je da i u životu ljudi često žele da predstave sebe u boljem svetlu, sa druge strane ograničenja u tome su daleko veća nego što su na Internetu.  Sa druge strane prilično je uobičajeno mišljenje da na Internetu pokušavamo da se predstavimo boljim i drugačijim nego što jesmo, onako kako bismo želeli da budemo vidjeni – ono što neki istraživači nazivaju idealizovanim virtuelnim životom. I to je za neke tipove online komunikacija donekle i potvrdjeno. Medjutim, neka nedavno uradjena istraživanja ukazuju na potpuno suprotnu tendenciju, barem kada je Facebook u pitanju.

Zašto je Facebook specifičan u poredjenju sa drugim društvenim mrežama?

U odnosu na sve ostale društvene mreže jedinstvenost Facebook-a ogleda se u pojavi koja je u literaturi nazvana offline – online tendencija. Drugim rečima, za razliku od ostalih društvenih mreža, foruma, blogova, igrica isl.  na kojima komuniciramo većinom sa ljudima koje lično ne poznajemo, Facebook nam primarno služi da se putem Interneta povežemo sa ljudima koje poznajemo u realnom životu, i da prijateljstva i poznanstva iz realnog života prenesemo ovim putem i u online okruženje.

Ovakva postavka stvari nam pre svega nameće veća ograničenja u načinu na koji sebe predstavljamo na Facebooku. Mi tu nismo predstavljeni anonimnim nadimkom i avatarom, u okruženju u kome možemo biti…bilo ko.. već iza svog profila stojimo punim imenom i prezimenom, sa listom prijatelja, poznanika i kolega koji nas lično poznaju. Samim tim i naša prezentacija na Facebook profilu mora da se kreće u okvirima onoga što inače i jesmo budući da je validirana od strane ljudi koji znaju kakvi smo i inače.

Drugim rečima – nema mnogo foliranja, bar ne više nego što je moguće u RL.

Grupa istraživača iz SAD i Nemačke uradila je tokom prošle godine istraživanje u okviru koga je analiziran odredjen broj Facebook profila studenata i  uporedila tako dobijene predstave o pojedincima sa predstavama koje su oni imali sami i o sebi i njihovim idealnim i realnim ličnostima. Zaključci su bili iznenadjujući i u suprotnosti sa pretpostavkom da se društvene mreže koriste za predstavljanje neke naše idealizovane slike – ljudi su u najvećem broju slučajeva u okviru svojih Facebook profila predstavljali sebe realno onakvim kakvi i inače jesu.

Koje su implikacije toga? Pre svega to da društvene mreže a naročito Facebook predstavljaju samo produžetak identičnog socijalnog konteksta koji realno postoji,  tehnološki napredno sredstvo komunikacije  u kome smo ono što i inače jesmo, u socijalnom okruženju u kome smo i u RL i bez mnogo mistifikacija vezanih za virtuelne, realne živote i identitete.

Drugim rečima, Facebook nije igralište za postavljanje virtuelnih likova, i naša reprezentacija samih sebe u okviru FB odgovara i onome kako nas ljudi vide i onome kako vidimo sami sebe.

Sve u svemu – poprilično smo iskreni u toj prezentaciji ako je verovati istraživanjima. A možda u toj iskrenosti i leži deo privlačnosti društvenih mreža.