CyberPsihologija

Akcija Komercijalne banke u kojoj je ustupila medijski prostor odredjenom broju nevladinih organizacija podigla je pravu revoluciju u našoj maloj blogosferi ovih dana. Dok je preko 50 blogera  #ustupaloprostor  i kritikovalo banku, pojavila su se i drugačija mišljenja i predlozi za konkretniju pomoć nevladinim organizacijama.

O akciji banke i (re)akciji zajednice manje više je sve rečeno, ako vas zanima šta se tu konkretno dešavalo sve  možete pročitati na navedenim linkovima. Ono što je meni u celoj priči privuklo pažnju je činjenica da su aktivnosti nevladinih organizacija ovim putem došle u fokus naše onlajn zajednice na način na koji do sada nisu ranije. I da je u mnogim komentarima i blog postovima izrečeno da postoji želja da se ode dalje i više od ovoga i da se zaista nešto konkretno i uradi i pomogne organizacijama.

Tokom šest godina rada u Udruženju RODITELJ podignutog od nule, isključivo volonterskim radom, bez ikakve podrške u prvih par godina, imali smo prilike da vidimo i prodjemo mnogo toga. I znamo koliko nam je svaka pomoć i podrška značila, makar i najmanja, i koliko nam znači i danas u svakom trenutku. Isto je i sa mnogim drugim organizacijama. Nažalost, pomoći sa strane nema u dovoljnoj meri, jer je malo ljudi spremno da se uz posao i druge svakodnevne obaveze posveti i dobrovoljnom radu u nekom udruženju.

Želite da pomognete? Postoji mnogo načina.

Update: u isto vreme dok sam ja pisala ovaj tekst Angelina je napisala tekst na istu temu sa malo više informacija o aktivnostima Udruženja RODITELJ koje sa GI Majka Hrabrost ostvarujemo u okviru projekta  Za zdravlje! Zajednički protiv korupcije u zdravstvu, pa ukoliko ste već ovde,čitate ovo i zanima vas ova tema svakako pogledajte i njen tekst.

Konačno sam ove godine uspela da uklopim svoj boravak i obaveze u Srbiji sa prisustvom na SymOrg simpozijumu na Zlatiboru. Ovaj simpozijum održava se svake druge godine u organizaciji Fakulteta organizacionih nauka (a kako rekoše na zatvaranju moguće je da će početi da se održava i svake godine). Tema ovogodišnjeg SymOrga bila je “Organizacione nauke i menadžment znanja”, a po prvi put medju brojnim sekcijama u okviru kojih su predstavljani radovi, našla se i sekcija “Upravljanje komunikacijama i društvene mreže”.

Iako sam već imala radove na SymOrg-u ranije, nisam bila u prilici da prisustvujem samoj konferenciji do sada, pa mada sam upoznata sa FONom, profesorima i načinom na koji stvari generalno funkcionišu tamo, nisam bila baš sto posto sigurna kako će to sve izgledati u praksi, budući da je simpozijum pokriva širok spektar tema i oblasti u okviru kojih se prezentuju i akademski i praktični i studentski radovi. Neke sekcije poput marketinga imale su baš veliki broj prijavljenih radova, što je vreme za prezentaciju i eventualnu diskusiju skratilo na minimum, dok je u sekciji društvenih mreža bilo prijavljeno ukupno 13 radova, u okviru kojih su bili zastupljeni i studentski radovi i akademska istraživanja i primeri iz prakse.

Ovakva kombinacija i izbor tema pokazali su se kao jako uspešni, dajući kako teorijske koncepte i pregled iz oblasti upravljanja komunikacijama i društvenih mreža, tako i konkretne praktične primere iz poslovnog, akademskog i nevladinog sektora.  Diskusija takodje nije izostala, a jedna od tema bila je terminološko pitanje o kome se dosta diskutovalo na blogovima i Twitteru u poslednje vreme – društveni vs socijalni mediji i mreže – šta je ispravno? Nepostojanje standardizacije naziva bilo je očigledno i u samim naslovima radova pa smo imali i socijalne i društvene medije i mreže jednako zastupljene. Mišljenja su takodje bila podeljena (vezano za konotaciju reči, baš ono o čemu smo i na blogovima diskutovali), mada smo se na kraju složili oko toga da je izraz “društveni” ipak  više u duhu srpskog jezika.

Od prezentacija koje smo čuli izdvojila bih nekoliko meni lično interesantnih. Milan Okanović predstavio je istraživanje o ličnom imidžu u kontekstu društvenih mreža koje je radjeno u okviru Katedre za marketing i odnose sa javnošću FON-a, Dalibor Petrović sa Saobraćajnog fakulteta održao je izuzetno zanimljivu prezentaciju o sigurnosti na društvenim mrežama dok su Jelena Rakić i Jasna Kamatović govorile o poslovnoj primeni društvenih medija, na konkretnim primerima iz prakse iz svojih kompanija.

Ja i Marko Selaković prezentovali smo studiju slučaja upotrebe društvenih mreža u Udruženju RODITELJ i načine na koje je društvene mreže moguće (i poželjno) koristiti u poslovanju nevladinih organizacija. O NVO sektoru i društvenim mrežama pisaću više u nekoj narednoj prilici, a za sada možete pogledati slajdove sa naše prezentacije.

[slideshare id=4556480&doc=udruzenjeroditeljljepavaselakovicsymorg2010-100620054953-phpapp02]

Ni jedan od radova iz ove sekcije nije ušao na listu najboljih radova simpozijuma (što je i logično imajući u vidu mnogo veći broj radova prijavljenih u drugim sekcijama). Ali u svakom slučaju mislim da je i uvodjenje posebne sekcije koja će se u okviru ovog simpozijuma od sada pa nadalje baviti komunikacijama i društvenim mrežama, nagrada sama po sebi za sve nas koji se ovim temama godinama bavimo, i signal da će i u akademskoj sferi kod nas istraživanja iz ovih oblasti konačno dobiti veću pažnju i da ćemo vremenom, nadam se, moći i da pariramo istraživanjima koja se na ove teme rade u svetu.