CyberPsihologija

Prošle nedelje smo videli za šta mislimo da će nas učiniti srećnim kao i šta nam istraživanja kažu da ljudi koji se smatraju srećnim obično rade i kako se ponašaju. Idemo dalje.  Pre nego što se dublje upustimo u to kako povećati individualni osećaj sreće  moramo za početak da razumemo šta je to što radimo zbog čega se osećamo loše i koji su to mehanizmi, razmišljanja i postupci zbog kojih smo manje srećni nego što bismo to mogli biti?

Osnovna pretpostavka koja stoji iza pozitivne psihologije i svih programa usmerenih na to da nas nauče kako da budemo srećniji  je ta da mi sami imamo mogućnost i izbor da upravljamo našim ličnim osećanjem sreće. Drugim rečima, koliko smo srećni zavisi u mnogo većoj meri od nas nego što mislimo.

Ne morate biti nikakav stručnjak  da biste znali običnu životnu stvar – da su u istim okolnostima jedni ljudi zadovoljni a drugi ne, da se u identičnim kriznim situacijama neki ljudi snađu lakše, brže i bolje ne dozvoljavajući da okolnosti upravljaju njima, dok su drugi obeshrabreni u situacijama koje vam naizgled izgledaju banalne.

Zašto je to tako? Setite se formule 50-40-10 dr Ljubomirski o kojoj sam pisala u prošlom tekstu. Punih 40 procenata toga koliko se osećamo srećnim kontrolišemo sami. Šta mislite, koliko vi lično od toga koristite? 30%? Možda 20%? Možda i manje? Postoji li način da iskoristite svih 40%, onih koji ne zavise ni od životnih okolnosti (10%) ni od toga da li su vam u podeli genetskih karata zapale prirodno ugrađene ružičaste naočare?

Godine istraživanja u oblasti pozitivne psihologije kažu da je to moguće.  Međutim pokazano je da veliki broj ljudi upada u zamke određenog tipa razmišljanja i postupaka koji nam ne dozvoljavaju da dostignemo pun kapacitet sreće koji bismo mogli dostići. Pogledajmo tri stvari koje najčešće radimo a koje čine da se osećamo loše?

1. Uporedjivanje sa drugima 

U prirodi većine ljudi je da se upoređuju sa drugima. Bilo da se poredimo sa onima koji imaju više od nas ili onima koji imaju manje, efekat poređenja nije pozitivan. Poredjenje sa onima koje smatramo na neki način lošijim od nas daje nam osećanje nezdrave superiornosti. Poredjenje sa nekim koga po nekom kriterijumu smatramo boljim od nas (komšijom koji je bas kupio nova kola, lepša i veća od naših, rodjakom koji ima odličan posao, koleginicom koja ima aktivan društveni život i sl.) podriva svako osećanje zadovoljstva i uživanja u onome što imamo, i ispunjava nas lošim emocijama. Opet, ono je toliko u ljudskoj prirodi da ga je svako od nas nekad osetio.

Perfekcionizam je teška muka i za onoga ko je takav i za sve one koji sa takvom osobom žive i sarađuju. Da li ste od onih kojima nikada ništa što uradite nije baš dovoljno dobro, da li uvek mislite da može bolje? Da li se iznova vraćate da uradite istu stvar da bi bila još bolja? Prepoznajete se u ovome?

Sonja Ljubomirski kaže da je jedna od stvari koja nam najviše smeta da budemo srećni u ovom trenutku to što se zapravo mnogi od nas ne nalaze mentalno u sadašnjosti. Intenzivno razmišljanje o lošim iskustvima iz prošlosti, ili dobrim stvarima kojih više nema, dovoljno je da i najsrećniju osobu za tren dovedu u stanje potištenosti. Isto tako, scenariji koje nekada u glavi pravimo vezano za budućnost nas i naših najdražih (šta ako…) isto tako mogu da vrlo loše deluju na nas. Srećni ljudi žive u sadašnjosti – savour the moment što bi englezi rekli: uči iz prošlosti, pripremi se za budućnost i živi u sadašnjosti. Ovo je po meni možda i najteže postići, jer je teško odvojiti se od svojih iskustava i načina na koja ona utiču na nas, a takodje u današnje neizvesno vreme briga za budućnost je više nego opravdana, naročito ukoliko brinete i o porodici.

Zadatak za danas: napišite na papir po jednu situaciju iz svake kategorije gorenavedenih stvari koje mislite da su na vas primenljive.  Kada ste sebe upoređivali sa nekim, kada ste bili suviše kritični prema sebi, kada su stvari iz prošlosti ili strah od budućnosti uticali na to da se loše osećate u sadašnjem trenutku?

Ove vežbe su za vas lično, odvojite posebno vreme da ih uradite i nemojte ih pisati  u komentarima ovog posta. Naravno, ukoliko primenite neke od saveta koje ovde pronađete volela bih da dobijem informacije od vas o tome da li ih i ukojoj meri smatrate efikasnim  - možete ostaviti svoj komentar ispod teksta ili ukoliko ne želite da ostavite komentar javno možete mi se javiti putem kontakt formulara.

(Napomena: pozitivna psihologija je oblast psihologije priznata u naučnim krugovima sa nekoliko naučnih žurnala ove tematike na SSCI listi. Svaka informacija prezentovana na ovom blogu u okviru ciklusa tekstova posvećenim osećanju sreće i intervencijama da se isto poveća bazirana je na referentnim stručnim knjigama i naučnim radovima publikovanim iz ove oblasti. Vežbe  opisane u tekstovima namenjene su osobama koje nemaju dijagnostifikovane psihološke probleme a koje žele da poboljšaju kvalitet svakodnevnog života)

Preporučena literatura:
Festinger, L. (1954). A theory of social comparison processes. Human Relations, 7(2) 117-140.
Lyubomirsky, S. (2008). The how of happiness: A scientific approach to getting the life you want. New York: Penguin Press.
Lyubomirsky, S. (2011, March 17). Holding on to happiness. [Review of the book Flourish.] Nature, 471, 302-302.