Psihologija nesvesnog
Od kada je Frojd početkom 20. veka uveo teoriju nesvesnog uma u psihologiju brojni ljudi ispitivali su uticaj nesvesnog dela našeg uma na ljudsko ponašanje, emocije i procese saznavanja. Neki od nas smatraju da sve naše misli, stavovi i ponašanja proizlaze u potpunosti iz našeg svesnog uma. Ipak, godine istraživanja nesvesnog pokazale su da zaista postoje procesi koji nisu pod neposrednom kontrolom svesti i da oni mogu na različite načine uticati i na naše ponašanje i na odluke koje donosimo.
Kao neko ko Frojdu i psihodinamičkoj školi nije mnogo sklon, ja sam ovoj temi prilazila sa velikom rezervom sve dok nisam svojevremeno odslušala kurs posvećen psihologiji nesvesnog. Ono što sam tu imala prilike da čujem (od načina na koji se odigrava tzv nesvesni prajming do načina na koji procesiramo subliminalne poruke) uverilo me je da nesvesno ipak ima uticaja na nas (iako po mom mišljenju i dalje daleko manje nego što pristalice psihoanalize tvrde) kako na način na koji spoznajemo sebe tako i na način na koji komuniciramo i interreagujemo sa drugim ljudima (socijalna kognicija).
Volimo da mislimo da su naši stavovi o drugim ljudima i percepcija istih vezani za naše svesno razmišljanje. Da procene donosimo argumentovano i promišljeno bez uticaja sa strane. Da su naše reakcije posledica našeg racionalnog delovanja a ne iracionalnih i neobjašnjivih impulsa koji nama upravljaju iz nekih prašnjavih ćoškova mozga u koje naše Svesno Ja ne zalazi. Međutim, to nije baš uvek tako, i odredjeni stimulusi koje dobijamo nesvesno mogu uticati na način na koji se ponašamo, komuniciramo sa drugim osobama i formiramo utisak o njima.
U psihološkoj literaturi nesvesni procesi su često grupisani na sledeći način:
1.Izmenjena stanja svesti ( hipnoza,spavanje, anestezija)
2. Nepostojanje svesti o prisustvu odredjenog stimulusa u okruženju (recimo zvuk frekvencije koja je iznad one koju možemo da svesno čujemo)
3. Nepostojanje svesti o efektu koji stimulus na nas ima iako smo svesni njegovog postojanja
4. Procesi koji su kvalitativno drugačiji od svesnih procesa
Veliki broj istraživanja je radjen i vezano za aktivaciju stereotipa (o ženama, etničkim grupama isl.) i svi su imali slične rezultate: stimulusi kojih nismo svesni utiču na aktivaciju stereotipa i mogu upravljati načinom na koji vidimo ljude oko sebe i načinom na koji sa njima komuniciramo i donosimo odluke.
Na primer, u jednom od istraživanja koja su ispitivala uticaj nesvesnog na ponašanje prema drugim ljudima ispitanici su podeljeni u dve grupe. Prvoj su pokazivali video klipove sa situacijama u kojima se ljudi ponašali bezobrazno i nevaspitano. Drugoj, kontrolnoj grupi, su pokazivali neke neutralne video klipove. Rečeno im je da po odgledanom klipu izađu iz sobe i obrate se asistentu za dalje instrukcije. Asistenta su zaticali u naizgled bitnom razgovoru sa nekom drugom osobom u belom mantilu. Ispitanici iz prve grupe su bili manje strpljivi i mnogo češće i brže prekidali razgovor od učesnika kontrolne grupe.
Meni je sve ovo zanimljivo sa dva aspekta. Prvo iz ugla socijalne kognicije, načina na koji procesiramo informacije o drugim ljudima, stičemo utisak o osobama oko nas i načina na koji se u skladu sa tim ponašamo, onoga što predstavlja nesvesni trigger za neko ponašanje-osećaj-stav u vezi sa drugom osobom (na primer da li su simpatije ili antipatije koje prema nekoj osobi osetite na prvi pogled uslovljene svesnim razmišljanjem ili nesvesnim aktiviranjem nekog postojećeg stereotipa).
Drugi je vezan za način na koji ono što u današnje medijski bogatom okruženju konzumiramo utiče na nas a da toga nismo svesni. Ono što gledamo na televiziji, čitamo u novinama ili na Internetu ima očigledno veći efekat na nas od samog svesnog, racionalnog procesiranja informacija. Sa velikom sigurnošću danas tvrdimo da gledanje programa sa agresivnim sadržajima povećava agresivnost. A šta sa svim onim medijskim sadržajima koji nam se serviraju suptilnije, kroz poruke kojih nekada i nismo svesni na koji način na nas deluju i aktiviraju odredjena ponašanja i stereotipe?
October 15th, 2011 at 1:20 pm
Kao sto sam rekao na Twitter-u, po meni je psihologija nesvesnog bazirana na diskrepanci izmedju kognitivnog praga i praga osetljivosti naseg uma i tela. Naime, postoji veliki broj uticaja na organizam (um i telo), a koji nisu kognitivno registrovani, zbog limitiranog kognitivnog opsega. Tako imamo situacije da u stanju izmenjene svesti nas svesni kognitivni prag bude suzen ili da odredjeni impulsi iz okruzenja jednostavno ne mogu biti kognitivno registrovani zato sto ne postoji njihova culna percepcija, tj. culno registrovanje (npr. ultrazvuk).
Ja sam ekonomista i hteo bih da preporucim jednu sjajnu knjigu koja govori o kvalitativnim istrazivanjima potrosaca, a koja su bazirana na sublimiranom uticaju na njihove bazicne vrednosti, stavove i namere. Knjiga se zove “Skriveni ubedjivaci”, a autor je Vans Pakard (The Hidden Persuaders, Vance Packard).
Evo jednog primera iz te knjige. The Coca-Cola Company je 50-tih sprovela sledecu promotivnu kampanju. U bioskopu su u pustali reklamu za Coca-Colu tako da potrosaci tu reklamu nisu mogli svesno da uoce. A to su uradili tako sto su na svakih 23 frejma slike ubacivali i 25-ti frejm na kojem je stajala recenica, nesto tipa “Pijte Coca-Colu, Vase omiljeno pice” i na kojem se videla lepa slika Coca-Cola boce. Rezultati su pokazali da se prodaja Coca-Cole kod ove ogledne grupe potrosaca uvecala vise od 50% i to neposredno nakon izlaska iz bioskopa. To je veoma dobar primer sublimiranog ubedjivanja.
Drugi primer bi mogao da bude strategija uticaja na stavove javnog mnenja. To se zove “sublimirano ubedjivanje”, a predstavlja strategiju inkrementalnog pomeranja stavova javnog mnenja od jedne tacke ka drugoj, uz pomoc “kvalitativnih” tehnika propagande.
Dakle, da skratim, nesvesno i te kako postoji i njime se moze upravljati.
Pozdrav, sve pohvale za tekst, kao i za ceo blog, koji je odlican.
October 15th, 2011 at 6:24 pm
Da, to bi bilo ovo pod 2. kada ne registrujemo postojanje stimulusa. Drugi zanimljiv slučaj je kada registrujemo svesno dešavanje (recimo agresivni akt) ali nismo svesni efekta koji to što smo procesirali ima na nas (to bi bio tzv prajming koji može da se odigra i svesno i sub-supraliminalno).
Subliminalne marketinške strategije su posebno interesantna tema, i nešto o čemu sam baš planirala da posebno pišem, imajući u vidu da ih neki svrstavaju maltene u red teorija zavere, a da u suštini postoji podebela gomila istraživanja koja potvrdjuje njihovu efikasnost (kao ovaj primer koji si naveo i brojni drugi). Uz TV i Internet je medij kroz koji se može vrlo uspešno manipulisati nesvesnim (od marketinških svrha iako će se svi marketari zakleti u sve na svetu da se tako nešto “vise ne koristi”) pa do svrha ličnog razvoja i poboljšanja, ima nekih sjajnih primera istraživanja koja su radjena na McGillu u toj oblasti…
October 15th, 2011 at 7:06 pm
Slazem se, mislim da je oblast sublimiranog ubedjivanja masa veoma interesantna tema, bilo da uzme oblik sublimiranog marketing ubedjivanja ili sublimiranih strategija manipulisanja javnim mnjenjem ili sublimiranog manipulisanja preko Interneta. O tome se moze i knjiga napisati – Sublimirano ubedjivanje masa, nije lose
Vrlo rado cu ti se pridruziti koliko mogu u istrazivanju ove oblasti, jer ja sam prvi koji ne volim da me neko sublimirano ubedjuje
October 16th, 2011 at 6:32 pm
Ja se javljam da me subliminirano unedjuju
October 16th, 2011 at 9:00 pm
Ne znam zašto, ali ovo je nedorečeno, stoga čekam da vidim šta će biti dalje.
October 16th, 2011 at 9:39 pm
Bice, bice dalje o subliminalnim reklamama i primeni subliminalnih poruka u politickoj propagandi
October 17th, 2011 at 12:27 am
Antologijska I jeziva scena koja ovo dokazuje iz filma “Lepa sela…”: Manda gleda dnevnik, sluša baljezgarije, ustaje i ode u rat.
October 17th, 2011 at 7:42 am
Pažljivo pročitala pet puta, u nadi da ću shvatiti nešto, i zaključila da je online komunikacija ubilo se za ovakva razmatranja.
Uvek sam mislila da se online daleko bolje vidi mnogo toga što ste naveli – jer su nam vrlo redukovane druge mogućnosti da procenimo.
Kad me ne mrzi da mislim o tome, lepo vidim koja reč, znak, čak i nick me provocira da kažem nešto (potpuno neprimereno, otmeno rečeno
) toj osobi, a bez ikakvog razloga, možda i sasvim nepoznatoj – samo zato što to što vidim percipiram kao ovakvo ili onakvo.
Mogu samo da zamislim kakav konglomerat toga može da vidi neko ko gleda sa strane
.
Hvala na sjajnom tekstu, čekamo nastavak
.
October 19th, 2011 at 12:31 pm
И Хитлер је примењивао неке методе које се могу уврстити под број 3, могле су се видети нпр. у филмовима тог доба (поготово у онима који говоре о његовом лику и делу).
Све у свему, ово је веома моћно оружје чија злоупотреба може довести до катастрофе.Стриктна контрола је преко потребна.