CyberPsihologija

Nasilno ponašanje u današnje vreme prelazi granice fizičkog okruženja i postaje jedan od većih problema u  interakcijama dece i mladih na Internetu. Tako je i vršnjačko zlostavljanje dobilo svoje novo lice u vidu sajber zlostavljanja.

Vršnjačko nasilje je društveni fenomen koji je prisutan mnogo generacija unazad. Brojni su oni koji su na neki način tokom školovanja bili izloženi u manjoj ili većoj meri maltretiranju od strane vršnjaka. Po podacima iz USA oko 30% učenika je uključeno u vršnjačko nasilje barem jednom tokom školovanja, ili kao žrtva ili kao nasilnik. Sajber zlostavljanje ili uznemiravanje dešava se kada se  mobilni telefoni, društvene mreže ili druga  komunikaciona sredstva koriste za pretnje, zastrašivanje,  ismejavanje ili bilo koji drugi oblik verbalnog zlostavljanja.

Ovakvi oblici uznemiravanja  postaju sve češći iz dana u dan.  U slučajevima vršnjačkog zlostavljanja maltretiranje u online okruženju često je indikator postojanja maltretiranja u stvarnom životu. Ovaj vid maltretiranja uglavnom sprovodi osoba iz  neposrednog okruženja žrtve (škole, komšiluka isl.) koja  žrtvu  poznaje (često su u pitanju i bivši dobri prijatelji ili bivši partner). Takodje  to  može raditi i treća osoba, u dogovoru sa nekim ko žrtvu poznaje.

Medjutim specifičnosti okruženja na Internetu,  čine ovaj vid zlostavljanja sve rasprostranjenijim i  po nekim mišljenjima čak i opasnijim po psihološku dobrobit žrtve zlostavljanja od tradicionalnog vršnjačkog zlostavljanja.

Zašto se sajberzlostavljanje smatra opasnijim? Zato što za razliku od onog “klasičnog” koje se odvijalo uglavnom u školi ili nekom drugom okruženju, ovaj vid maltretiranja nema granice  i žrtva mu prosto ne može pobeći. Gde god da je uvredljivi mejlovi, SMS poruke i telefonski pozivi mogu da stignu u svako doba dana ili noći. Takodje tu su i društvene mreže na kojima se često odvijaju razne akcije javnog ponižavanja i ismejavanja osobe koja je predmet maltretiranja, često od strane veće grupe vršnjaka i osnivaju tzv hejt grupe ili stranice “svi koji mrze…tu i tu osobu”. Jedna takva situacija privukla je dosta medijske pažnje u Hrvatskoj prošle godine kada je posle formiranja takve hejt grupe na FB reakcijom javnosti prekinut višemesečni lanac zlostavljanja kome je mali Ivan bio izložen.

Ne treba zanemariti ni sexting, takodje sve izraženiji i kod nas, kada mladi svoje fotografije i klipove eksplicitnijih sadržaja šalju svojim partnerima, a oni ih dalje distribuiraju pa  klipovi završavaju na  Facebooku ili Youtube često sa punim imenom i prezimenom osobe koja je na njima.

Britanska Agencija za zaštitu dece od eksploatacija na Internetu (CEOP) snimila je prošle godine odličan promotivni video vezan za sexting, o petnaestogodišnjakinji koja pravi grešku šaljući provokativne snimke svom dečku…koji završavaju distribuirani po celoj školi. Preporučujem, pogledajte.

Budući da je u pitanju nov i nedovoljno proučen tip zlostavljanja,  sajberzlostavljanje nije još uvek dovoljno prepoznato kao problem u školama, što zbog nepoznavanja i neprepoznavanja problema  od strane nastavnika, školskih psihologa i roditelja što zbog nepostojanja razvijenih mehanizama prevencija i intervencija.  Upravo zbog toga, jedna od tema kojima ćemo se u narednom periodu u Udruženju RODITELJ baviti jeste i sigurnost i zaštita dece na Internetu (sa akcentom na edukaciju i informisanje roditelja).

Ako imate ili poznajete dete za koju sumnjate da je žrtva sajberzlostavljanja pogledajte na sajtu Udruženja neke od saveta kako postupati kada sumnjate na sajber zlostavljanje.

Takodje nešto više stručnih informacija o istraživanjima na temu sajberzlostavljanja i programima prevencije i intervencije možete pročitati u mom radu  ” Prevencija i intervencija u slučajevima zlostavljanja dece na Internetu” (pdf) objavljenog u časopisu  Udruženja stručnih radnika socijalne zaštite, Aktuelnosti.