Deca i Deda Mraz: bele laži i surove istine
Dolazi li Deda Mraz ove godine u vašu kuću? Da li ga deca sa nestrpljenjem iščekuju da ovih dana navrati i donese raznorazne šarene paketiće pune slatkiša i igračaka. Da vas deca zapitkuju kada će doći? Kakve će poklone doneti? U nekim porodicama će se godinama gajiti priče o Deda Mrazu, pripremati kolačići i mleko za Deda Mraza i irvase a roditelji truditi da izmisle najrazličitije odgovore na svake godine sve detaljnija pitanja (a kako on obidje ceo svet? a gde udje ako nemamo dimnjak? a kako udje kroz dimnjak kad je debeo? a kako lete irvasi? itd itd, lista je nepresušna).
Sa druge strane neki roditelji će detetu čim bude sposobno da koliko toliko razume odmah razjasniti da nema tu nikakvog Deda Mraza i da poklone dobijaju od mame i tate. Ovakvi roditelji- realisti će svoj stav braniti uglavnom činjenicom da decu ne treba lagati a da je Deda Mraz laž, da će deca biti razočarana kada shvate da Deda Mraz ne postoji, da nije potrebno da se uljuljkuju u takve prazne priče isl.
Oni religiozniji znaju da kažu kako je Deda Mraz paganski običaj koji je potisnuo Hrista kao centralnu ličnost Božića (mada doduše kod nas je Deda Mraz uglavnom dolazio za Novu godinu a naš lični slovenski paganski Božić Bata nam je ostao za Božić). Drugi će vam odmah objasniti kako je Deda Mraz izum Koka Kole i američkog potrošačkog društva. I da ne zaboravimo i najnoviju grupaciju onih koji sumnjaju u pedofilske sklonosti debeljuškastog bradatog čike koji voli decu.
Istraživanja radjena na temu dece i Deda Mraza (kojih verovali ili ne ima podosta), kažu da sve više roditelja poslednjih godina svojoj deci govori da Deda Mraz ne postoji. Zašto je to tako? Mnogo je potencijalnih odgovora na to pitanje – od generacijskih razlika u razmišljanju i pristupu roditeljstvu, do toga da su deca sada i generalno mnogo više informisana i više znaju nego ranije pa se roditelji plaše da će biti uhvaćeni u laži.
They say that seeing is believing, but the truth is the world is held together
by the things you can’t see.
Zašto je korisno verovati u Deda Mraza?
Da li je deda Mraz laž? Gledano sa tačke posmatranja odraslog čoveka – jeste. Ali kada se spustimo na kognitivni nivo trogodišnjeg deteta, stvari počinju da izgledaju malo drugacije. Različite bajke su od pamtiveka bile deo odrastanja. Iako čak i bajke u današnje vreme imaju svoje kritičare i analitičare (i protivnike!), brojna istraživanja kognitivnog razvoja dece najmladjeg uzrasta pokazala su značaj bajki i izmišljenih priča za razvoj apstraktnog razmišljanja kod dece. Kroz imaginarne situacije, pretvaranja, verovanja u fantastična bića deca mentalno vežbaju situacije koje im kasnije pomažu u razumevanju sveta oko njih i razlikovanja realnog i nerealnog, rešavanju problema i razvoju kreativnosti. Sposobnost apstraktnog razmišljanja je po Pijažeu jedno od ključnih razvojnih prekretnica u razvoju deteta, a bajke, priče (pa i Deda Mraz) doprinose razvoju ovakvog tipa razmisljanja.
Osim kognitivnih tu su i socijalno psihološke dobrobiti Deda Mraza koji predstavlja otelotvorenje tzv Božićnog duha davanja i deljenja. Deda Mraz predstavlja uzor dobrote, pravednosti, blagosti i ljubavi. Verovanje u Deda Mraza podstiče darežljivost kod dece i smanjuje dečji egocentrizam (on je kod male dece normalna pojava, a preduslov da on bude prevazidjen je kognitivno prepoznavanje potreba drugih ljudi što se uči i kroz darivanje i deljenje tokom novogodišnjih praznika u okviru porodice).
Trenutak otkrića
Kad tad dete će saznati da Deda Mraz ipak ne postoji. I onda? Da li će biti ljuto, razočarano u roditelje? Brojna istraživanja bavila su se ovim problemom. Najveći broj dece u Deda Mraza postepeno prestane da veruje (prvo sumnjaju, ispituju pa onda kako sazrevaju sami dodju do zaključka da ga nema), ali za najveći broj dece to ne predstavlja nikakav šok niti problem.
U jednom istraživanju pedeset dvoje dece koja su podsticana da veruju u Deda Mraza je intervjuisano i ispitana su njihova verovanja u Deda Mraza, način na koji su saznali i reakcija na otkriće. Paralelno su intervjuisani roditelji. Zaključak je bio neočekivan. Za najveći broj dece otkriće da Deda Mraza nema bilo je – pozitivno iskustvo! Deca su to shvatala kao znak da su sada zreliji i odrasliji a po pravilu u porodicama u kojima je bilo mladje dece sa zadovoljstvom učestvovali u porodičnom Deda Mraz ritualu sa mladjom decom pričajući im iste priče koje su i njima pričane. Sa druge strane najveći broj roditelja izjavio je da ih je činjenica da njihova deca više ne veruju u Deda Mraza – rastužila.
A ako ostavimo psihologiju po strani…
Uvek me rastuži kada čujem da malo dete ne veruje u Deda Mraza. Nekako, imam utisak da je uskraćeno za jednu posebnu čaroliju, onu koja može da postoji samo u detinjstvu i više je nikada i nigde neće naći. Sa druge strane jasno mi je da u savremenoj kulturi i Božić i deda Mraz sve više gube svoj smisao i postaju samo marionete potrošačkog društva koje se ogleda kako u deci tako pre svega i u roditeljima koji povremeno (ovde na zapadu, ali mislim sve više i u Srbiji) potpuno gube kompas kada su pokloni u pitanju pa decu vidimo zatrpane tonama igračaka kojima se pošteno ni ne obraduju ni ne izigraju, a sve više njih postaje i opasno izbirljivo, pa i ljuto kada ne dobije željenu igračku.
Na nama je kao roditeljima odgovornost da Novu godinu/Božić šta god slavili, ne pretvorimo u paradu kiča i trošenja, izložbu skupih poklona u ogromnim količinama i opsesivno kupovanje potrebnih i nepotrebnih stvari. Naučite dete da smisao novogodišnjih praznika nije što veća količina poklona pod što ogromnijom jelkom već radovanje malim stvarima, vreme provedeno sa porodicom. Čitajte novogodišnje priče, pogledajte zajedno neki od brojnih filmova sa božićnom tematikom, osmislite neke posebne aktivnosti koje ćete zajedno raditi (pravljenje ukrasa, kolača, pravljenje poklona za članove porodice..), jer to su pravi darovi za Novu godinu i Božić, one uspomene koje nosimo iz detinjstva i ostaju u nama za ceo život.
Sve najlepše svim posetiocima bloga u 2011, uz trailer iz filma koji će vam dati odgovor na pitanje: da li Deda Mraz postoji?
December 30th, 2010 at 10:44 am
Hmmmm, gde se desila greska? Ja jos uvek verujem u Deda Mraza
Mozda me jednom moje dete razuveri, kad pocne da otkriva “modernu istinu”, a do tada – verujemo zajedno i uzivamo u svemu sto ovi praznicni dani donose 
January 2nd, 2011 at 12:19 am
moji klinci (blizanci) nisu podsticani da veruju u deda mraza ali ne iz nekog namernog razloga. jednostavno pricha o deda mrazu im nikada nije ni isprichana u celosti kao bajka (ni ja je ne znam u celosti). deda mraz se pominjao jedino 1.jan i to je bilo to. kako su klinci to shvatali ne znam, ali su u 4.godini sami provalili da poklone donose mama i tata.
inache moji klinci su odrasli na Berenstain Bears. to im je chitano, to su voleli i to su prva slova koja su i sami pocheli da chitaju. sa bajkama su se susretali uglavnom samo kroz Diznijeve crtane filmove.
koliko je to dobro ili loshe ne znam, ali tako mu je to bilo:)
ps.
srecna nova godina:)
January 3rd, 2011 at 3:17 pm
Ne uskracujte deci verovanje u Deda Mraza, Bozic i ostale praznike, mislim da je to nesto sto kasnije ucvrscuje vezu s porodicom i familijom. Ja i dalje obozavam praznike i trudim se da svom detetu pruzim to zadovoljstvo verovanja u cuda. I ako smo sada suprug i ja “Deda Mraz” i dalje se radujem “dolasku” i ceremoniji oko svakog praznika. Jelka je u mom domu bila kicena i darivanje nije izostalo cak ni u godinama dok se dete nije rodilo i dok smo bili sami.
January 7th, 2011 at 9:18 pm
Mi jos uvjek vjerujemo u Deda Mraza i tesko onom tko nam kaze da nepostoji
January 15th, 2011 at 10:01 pm
@rade – mislim da se ne radi o nekom posebnom podsticanju, sa Deda mrazom dodju u kontakt ovako ili onako kroz sva Bozicna desavanja,price, filmove is. ne mozes ga izbeci… i u principu najveci broj dece ce tu pricu prihvatiti ukoliko im se bas eksplicitno ne kaze da nema Deda Mraza.
@tatjana – potpuno se slazemo. A kod nas je isto tako “Deda Mraz dolazio” i jelka kicena i pre nego sto su dosla deca.
@Baklava, @ana – prvo dobro mi dosle na blog – a u Deda Mraza naravno i mi verujemo – zar ste sumnjale?;)
January 4th, 2012 at 11:41 pm
[...] su svi u mom okruženju uvek manje više imali isti stav, tako da uz sve novogodišnje pripreme, Deda Mrazove i ostale zimske čarolije, iako sam formalno bila upoznata sa činjenicom da je u doba praznika i depresija u porastu, nikada [...]