1. Ukoliko vam se nudi izbor izmedju kupovine nečega i nekog novog i zanimljivog (možda nezaboravnog?) iskustva, odlučite se za ovo drugo. Ako je verovati istraživanju uradjenom na San Francisco State Univerzitetu stvari koje doživimo čine nas srećnijim od onoga što posedujemo. Zato, zaboravite na shopping i idite negde, provedite se, uživajte, družite se sa ljudima, konačno je i naučno dokazano da se sreća – ne kupuje!
2. Naši prvi utisci o ljudima svode se izgleda na – procenjivanje koristi. Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Neuroscience, došlo je do zaključka da se prilikom pravljenja inicijalnih procena novih poznanika u mozgu aktiviraju dve oblasti – jedna odgovorna za socijalne procene poverenja i druga odgovorna za – ekonomske odluke. Drugim rečima naš pozitivan ili negativan prvi utisak o nekome povezan je sa našom percepcijom koliko nam taj neko može biti koristan. (mada bih ja ovde dodala još neke stvari za koje mislim da imaju veze sa time kako procesiramo te prve utiske, od asocijacija koje pravimo do neverbalne komunikacije..)
3. Pojava po imenu money illusion (fenomen da se novcu pripisuje nominalna vrednost umesto realne vrednosti – dakle da gledamo koliko novca imamo a ne sta za taj novac možemo kupiti) čini se da je neurološki bazirana, odnosno da u mozgu postoje odredjeni centri koji su odgovorni za takvo razmišljanje.
Sa druge strane, nekako mi se čini da mi koji smo prošli razne inflacije 90tih imamo iskustveno manju tendenciju da razmišljamo na ovaj način (poučeni time da se nekada i za par milijardi nekada može kupiti samo – vekna hleba). Koje implikacije (i da li) to za nas nosi u neurološkom smislu, bilo bi pitanje vredno posebnog istraživanja (ako bi se iko kod nas odlučio da takvo što sprovede 
)
4. Svi mi balansiramo izmedju postupaka koje smatramo moralnim i pozitivnim i onim koje..smatramo malo manje pozitivnim. Ne samo to, već nesvesno kompenzujemo za stvari za koje osećamo odgovornost … uradili smo nešto što naše moralno klatno zaljulja u negativnom smeru, onda uradimo nešto čime ćemo pokušati da kompenzujemo osećaj krivice kod sebe i zaljuljamo klatno u drugom smeru ne bismo li se barem doveli do nule. Primeri: muž koji ženi koju je prevario kupuje skupe poklone… ili davanje donacija crkvama i humanitarnim organizacijama… i razni primeri altruističkog ponašanja (odavno deklarisanog kao evolutivno neadaptivnog sa evoluciono-psihološke tačke gledišta )
5. Ako se za nešto pripremate, pripremajte se specifično za to,ne za nešto drugo. Šahovski velemajstori su dokazali da što je uža specijalizacija, to će rezultati biti bolji…
(da li je ovo baš bilo neophodno dokazivati istraživanjem, pitam se….. )
6. Ako želite da procenite da li vas neko laže izbegavajte da nesvesno imitirate mimiku te osobe. Istraživanja su pokazala da mnogi od nas nesvesno imitiraju neverbalne signale koji nam drugi šalju (osmehom odgovaramo na osmeh, isl.). Kada to radimo smanjuje se emotivna distanca koju od te osobe imamo i manje smo sposobni da procenimo da li nas druga osoba laže.
U svetlu ovog istraživanja, zanimljivo mi je ono što su me na raznim komunikacionim treninzima u mojoj bivšoj marketinškoj karijeri naučili još odavno, da je kada sa nekim pregovarate ili idete na sastanak poslovni intervju isl, korisno podražavati neverbalnu komunikaciju sagovornika. Ovo bi tu teoriju podržavalo, govoreći u prilog tome da ćete ako to radite sagovorniku (potencijalnom poslodavcu, partneru, klijentu itd.) delovati iskrenije.
7. Znate li da igranje video igrica može biti blagotvorno za lečenje odredjenih psiholoških trauma! Istraživači sa Oxforda utvrdili su da igranje Tetrisa u prvih šest sati posle traumatičnog dogadjaja ima pozitivno dejstvo na suzbijanje takozvanih flashbacks karakterističnih za posttraumatski sindrom. Eto. Da ne ispadne da samo slušamo o tome kako su igrice štetne.
8. Izvinite se kada pogrešite. To je bitno. I vama i drugoj strani. Ali to smo znali i bez istraživanja? Ili nismo?
9. Nema toga što nam ne može dosaditi. Ali – proces je reverzibilan! Ono što nam je dosadilo može nam ponovo postati zanimljivo , bar tako kažu istraživači sa Carnegie Mellon Univerziteta, samo je potrebno da se prisetimo svih drugih različitih iskustava i proizvoda koje smo konzumirali ranije….(ne preciziraju doduše da li ih treba i ponovo konzumirati 
)
10. Ako ste muškarac i ulazite u žučne, emocionalno napete rasprave sa svojom partnerkom – pazite se i pažljivo birajte reči. Istraživanje objavljeno u časopisu Health Psychology pokazalo je da se tokom takvih rasprava oslobadjaju odredjene hemijske supstance koje se u visokim koncentracijama povezuju sa kardiovaskularnim oboljenjima, diabetesom tipa 2 i nekim vrstama kancera. Kod žena se medjutim, te supstance ne nagomilavaju u toj meri bez obzira na emocionalnu napetost. Eh, dragi moji muškarci…. ne samo da vam kulturološki okviri nameću racionalnost i kontrolu emocija, nego ispade da ni fiziologija nije na vašoj strani.
Eto – pa možda ovde nadjete nešto što možete i da primenite u svakodnevnom životu. A uskoro sledi i jedna lista (meni) najzanimljivijih dosadašnjih istraživanja radjenih u oblasti društvenih mreža.
Zanimljivo je da naša prva procena nekog „uključuje“ i kakve bi koristi mogli da imamo od nje/njega, a sa druge strane (za mene očekivano) materijalne vrednosti su ispod zadovoljstva koje nam stvara lep doživljaj.
Malo da nagađam – ne znam metodologiju istraživanja, ali je nit koja je dovela do velikog značaja ekonomskog „potencijala“ koji možemo od nekog da očekujemo možda moderna varijanta prastare procene tipa: koliko ovaj novajlija može da mi pomogne u lovu ili ume li ova cura da iskoristi sve od divljači koju budem ulovio?
A primat doživljenog nad posedovanjem odmah me je asocirao na Fromovu knjigu „Imati ili biti.“
I setio sam se svog primera: ne pamtim ništa vezano za kupovinu plakara (ni cenu, ni datum, čak ni godinu) ali do detalja pamtim muke i šale koje su pratile montažu tog plakara.
A za ono „izvlačenje“ zbog počinjenog „lošeg dela“? Hm..pa zar to nije ono čuveno kupovanje cveća i ženino pitanje: „Šta si sad zabrljao?“
[...] Zanimljivo istraživanje, obavezno pročitati Deset najinteresantnijih psiholoških istraživanja u 2009 CITAT: ….Ukoliko vam se nudi izbor izmedju kupovine nečega i nekog novog i zanimljivog [...]
“moderna varijanta prastare procene tipa: koliko ovaj novajlija može da mi pomogne u lovu ili ume li ova cura da iskoristi sve od divljači koju budem ulovio?”
Vrlo moguce – inace ta moderna varijanta prastarih procena ima i svoje naucno ime: evoluciona psihologija. To je najnoviji pravac u severnoamerickoj psihologiji,nastao krajem 90tih, koji odredjene psiholoske procese/pojave objasnjava time da su oni kroz evoluciju predstavljali pozitivne adaptacije i kao takvi bili favorizovani prirodnom selekcijom.
A za kupovinu…neki kazu da je i porast depresije u potrosackom drustvu uzrokovan upravo akcentovanjem materijalnog uz zanemarivanje licnih iskustava koje se svode na popularni youtube hit “kuca pos`o,pos`o kuca” – posto treba sve to materijalno nekako i obezbediti…
u realnom zivotu ljudi se cheshce druze i komuniciraju sa osobama slichnih godina, obrazovanja, iskustava, socijalnog ‘background’-a, etniciteta, i neminovno slichnog geografskog polozaja. na internetu se te granice pomeraju. otvaraju. nestaju.
ima li negde istrazivanja u vezi toga? koje se granice shirom otvaraju a koje manje ili ne? kako to pomeranje granica utiche na drushtvo i pojedince? pozitivno svakako, ali ima li negde nekih ‘hard facts’ u vezi toga?
hvala.
Jako zanimljivo pitanje Rade,pogledala sam nekoliko baza podataka ali nisam nasla nista sto bi bas dalo konkretne cifre i odgovore.
Kad si spomenuo geografski polozaj, jedna od tema koje me zanima jesu upravo te kulturoloske granice, i na koji nacin se razlike u kulturama (primarno individualisticke – zapadne vs kolektivisticke – istok i ex komunisticke zemlje) ogledaju u online komunikaciji (i da li se ogledaju). Sa uporednim istrazivanjima je tek slaba situacija i malo ih ima do sada, tako da mislim da ce se vremenom bas takva pitanja sve vise otvarati
i ovo moze da bude zanimljivo
“Online Friendship Formation, Communication Channels, and Social Closeness “(2006)
http://www.ijis.net/ijis1_1/ijis1_1_mesch_pre.html
cheers
Najbolje igre i igrice na internetu…
[...]Deset najinteresantnijih psiholoških istraživanja u 2009. | CyberPsihologija[...]…
Zanimljivo bi bilo videti istraživanje o nama vezano za #3. I danas, 100 evra zvuči vrednije od njihove dinarske protivvrednosti. Da li je to zbog iskustva sa inflacijom koje spominješ, ili nešto drugo, ne znam.