Internet zavisnost – deo drugi
Da bismo se iole priblizili objasnjenju pojma Internet zavisnosti hajde da vidimo sta je uopste zavisnost?
Dare je u komentaru na prethodni post rekao vec nesto na ovu temu a ja cu da ponovim: zavisnost je uproscenim recima – losa navika, ponasanje kojeg se ne mozemo osloboditi a koje se odrazava negativno na vas zivot i ugrozava vase svakodnevno funkcionisanje.
Kada je cyberokruzenje u pitanju, kao sto vec rekoh, misljenja razlicitih strucnjaka su jos uvek prilicno neuskladjena. Recimo Jonatan Bishop koji se bavi proučavanjem online zajednica ima zanimljivu tezu kako je Internet zavisnost kao fenomen nemoguća sama po sebi. Po njemu se “ne može biti zavistan od Interneta jer je Internet okruženje kao i RL, a niko ne govori o zavisnosti od RL”.
Bez obzira na takve i druge slicne stavove, sve je vise i vise evidentno da neki ljudi imaju ozbiljne probleme vezane sa upotrebom Interneta. Osnovno pitanje u svemu jeste šta je tu uzrok a šta posledica?
Alternativno objašnjenje je to da je povećana upotreba Interneta samo manifestacija drugih već postojećih problema, problema koje ne uzrokuje Internet i koji se manifestuju kroz povecan broj sati provedenih online.
Vrtimo se u krug, znam.
Kako uopšte da izmerimo šta je to povećana upotreba i u odnosu na šta?
U mnogim izvorima koji nude tekstove na ovu temu, pronaci cete broj sati provedenih za racunarom kao jedan od osnovnih kriterijuma zavisnosti od Interneta. Hm. Sta je ono sto je tu problematicno?
Cinjenica je da prosečno sve više vremena provodimo online. Istraživanje sprovedeno na Stanfordu 2005 pokazalo je da je tada prosečan amerikanac provodio oko 3.5 sati online. A ovaj broj je od 2005 u porastu.
Beba je u svom odlicnom postu na ovu temu navela citat iz jednog domaceg “istrazivanja” u kome se kaze izmedju ostalog i da svako ko uz aktivnosti vezane za internet provede svakodnevno “svega” 4 sata, što je tek 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost. Izvor ovih podataka je cini se nepoznat, ali je interesantan kriterijum zavisnosti .
Da, provodimo dosta vremena online. Ali – da li provodjenje vremena podrazumeva zavisnost? Ili samo kvalitativnu promenu u okruženju koja se odražava na način na koji naš svakodnevni život funkcioniše? Da li je to zapravo povezano sa promenama u nacinu života, komunikacija, načina na koji obavljamo posao, placamo račune, komuniciramo sa kolegama i prijateljima, stupamo u razlicite interakcije, zabavljamo se…..mnogo je stvari koje nas danas upućuju u sajberprostor.
Evo jedne ilustracije. Za mnoge od nas (uključujuci i mene) proveravanje mejla je jedna od prvih stvari koje radimo kada ustanemo ujutro. Zavisnost ili potreba? Od toga sta vam se tog jutra naslo u inboxu moze vam zavisiti ceo dnevni plan pa se postavlja pitanje da li je u današnje vreme proveriti mejl rano ujutro stvar izbora ili neophodnosti?
Da se vratimo na pocetak – u cekanju da se najpsiholozi sveta dogovore oko toga ima li Internet zavisnosti, sta je, kakva je, kako je definisemo i kako je lecimo, kriterijum kojim se moramo voditi je jednak kao i za ostale bolesti zavisnosti – ono što ugrozava nase životno funkcionisanje JESTE problem.
Ako zbog Interneta ne obavljate svoje svakodnevne obaveze, zapostavljate porodicu, posao, školu, prijatelje – vreme je da se zabrinete i eventualno potrazite strucnu pomoc. Ali ako je Internet sastavni deo vasih zivotnih aktivnosti (posla, komunikacije sa prijateljima, obavljanja razlicitih stvari, informisanja itd) i ničim ne ugrožava vaše funkcionisanje, onda iskljucivo broj sati koji ispred računara provodite ne moze biti jedino merilo zavisnosti od Interneta (jeste doduše jako problematičan za neka druga oboljenja pre svega vezano za repetitivne pokrete i previse sedenja ).
A ako ste posle svega radoznali da preliminarno saznate koliki vam je “skor Internet zavisnosti” - uradite test.
Prethodni post: Postoji li zavisnost od Interneta?
April 15th, 2010 at 6:54 pm
Napisah podugački komentar i slučajno zatvorim tab browsera. Grrrrrrr!
Ponovo ću ga napisati, sa sve argumentima.
Samo zaključak: zagovornik sam stava da internet zavisnost NE postoji.
Ne verujem da je neko umro od gladi ili žeđi sedeći na internetu. Ili ugrozio životno fukncionisanje. Bar nisam čula.
Moj score 21.
Na netu provodim po 10 i više sati dnevno, jer mi je to posao. Živimo u digitalno doba, i sasvim je normalno da se provodi više vremena na računaru.
Zar nije perspektiva da se i školovanje prevede delimično na online sistem…o kojoj zavisnosti onda pričamo? Ajd da se vratimo u 18 vek.
Mislim da su zagovornici o postojanju net zavisnosti oni koji nemaju pojma šta je računar i da od njih potiče cela priča o ,,zavisnosti,,.
PS. Može li ponovo link ka Jonathan Bishop, ovaj ne radi
April 15th, 2010 at 8:10 pm
Draga Nikolina,
evo da imate (kakav-takav) izvor za rad koji sam ja bila slobodna da “tumačim” sa svoje tačke gledišta – koji “definiše” koliko sati za računarom je zavisnost a koliko ne (Dani defektologa Srbije, Zlatibor 2009.):
http://tiny.cc/y5rc2
… a da se sada manem silnih definicija zdravlja i bolesti, mislim da je to sasvim deplasirano, i zaista sam duboko uverena da je prava definicija baš ovo što ste rekli (Bože, kao da ste psiholog, lol): koliko neko može da “živi normalno”, ma šta podrazumevali pod “normalnim”.
Ja sam za vikend malko čitala free issue tekstove jednog od vaših bočnih linkova (Cyber Psychology and Behavior)… kako da vam kažem.. otvorenih usta, blago rečeno. Znate kad nešto samo nazirete, pa ODJEDNOM i bez opomene
vidite da se neki ljudi bave time od ihahaj unazad, i to vrlo studiozno i u različitim pravcima…
U tekstovima koje sam uspela da iščitam meni bode oči jedna stvar, i volela bih da mi kažete neku reč o tome: neprekidno sam imala utisak da ispitanici nemaju baš jasnu predstavu o tome da li jesu zavisnici ili ne, tj. u kojoj meri.
Mislim, kako sam ja razumela – npr. neki od onih “gejmera” koji su (objektivno) procenjeni kao “regular users” (subjektivno) smatraju da preteruju, a neki od “excessive users” smatraju da nisu; meni to nekako deluje kao kad ovde alkoholičari kažu da “nisu alkoholičari”, da “mogu da popiju koliko hoće, ali da im ne smeta” ili se i “ne vidi” na njima i slično.
Htedoh, u stvari, da pitam – jel’ se varam, ili je to otprilike tako? I od čega sve zavisi ta njihova procena samih sebe?
I hvala što ste mene, amatera, pomenuli u afirmativnom kontekstu
.
April 15th, 2010 at 8:23 pm
E, da: moj skor je – tri.
Mislim, na većinu pitanja dogovorih sa “Does not apply”, poimajući to kao nikad, jel’.
A imam jednu malu primedbu, apropo Radinog komentara: moje amatersko mišljenje je da mora da je ogromna razlika kad se testira neko kao gđica Rada, ili kao ja, neko ko je vrlo odrastao (vidim da smo i Rada i ja tu negde oko 23 godine, lol), ko ima formiranu samodisciplinu, vezan je za internet nekom ciljanom delatnošću i odlepi se čim je završi, čezne za konekcijom samo ako mu je dete u Britaniji ili slične stvari.
@Rado,
ja sam u onom svom tekstu napisala kako mi je ćerka objasnila onomad da itekako postoje “nou-lajferi”, a kasnije sam i videla par takvih momaka: verujte mi na reč da možda neće baš umreti od gladi, ali da apsolutno zapostavljaju SVE druge obaveze, uključivši i ličnu higijenu – za ljubav igara. Bez uvrede, znam i jednog takvog odraslog (48 godina) programera, on se “okačio” na virtual reality…
A mogu i živopisnije da vam kažem, samo će me banovati Gazdarica….:).
April 18th, 2010 at 9:42 pm
Simpatična ideja o „zavisnosti od stvarnosti“. To je malo previše „ekscentrično“ za moj pogled na svet, mada je zgodno za nešto drugo. Ovo vreme, u kojem stvarnost „nestaje“, transformiše se, u kojem „predmeti nestaju“, kako to definiše Francuz kojem ne mogu da se setim imena, i pretvaraju se u svoje digitalne forme (CD odmah preradimo u mp3 i odložimo ga), zaista čini neke stare definicije prilično labavim.
Ipak, ako je zavisnost ponašanje koje dovodi do lošeg ili nikakvog socijalnog, porodičnog i ličnog angažmana, do kreiranja celokupnog života tako da u centru bude Internet, verujem da bi se tu mnogo ljudi složilo da je nesumljivo reč o zavisnosti.
Pošto sam laik, eto, imam tu privilegiju da mogu da pojednostavim stvari – zato mislim da nedoumica oko postojanja zavisnosti, pa i veoma teških oblika za koje znam, nema.
A kad smo sigurni da je sedenje za kompjuterom „preraslo“ u patologiju? Ne znam da li postoji definicija, ali rekao bih onog časa kad neko odluči da neku svakodnevnu aktivnost, poput redovne ishrane ili održavanja higijene, „malo pomeri“ za sat, dva, pa tri… To „odbrojavanje“ mi zvuči logičnije kao kriterijum od broja sati pred kompjuterom, posebno kad je osoba nužno upućena na tu „alatku“ u svakodnevnom poslu.
Interesantno je i pitanje ljudi koji stalno sa sobom „nose Internet“ – a to lagano postajemo svi – uključe se na minut-dva na neku društvenu mrežu poput Facebooka ili Twittera ili provere emailove i nastave potom dalje. Tu, mislim, nemamo problem – oni funkcionišu i to čak „pojačano“.
No, ono što me istinski čudi, to je neverovatan manjak relevantnih ispitivanja uticaja interneta na real life, ako sam dobro razumeo post. Tehnologija se menja skoro trenutno, a istraživanja kasne…. To me uopšte ne raduje, jer čitam naokolo kategorične tvrdnje ljudi tanke opšte kulture o ovome ili onome, a sve bez ikakve podloge koja se zaista može svrstati u nauku.
P.S. Sjajna stvar što postoji tvoj blog!
April 18th, 2010 at 10:09 pm
@Rado, ima ljudi koji ozbiljno zapostave “real life” zbog aktivnosti na netu, igranja isl., bas je o njima i rec i treba napraviti razliku izmedju toga i kolicine vremena koju online provodimo kada smo aktivnostima, poslom isl upuceni na svakodnevno visecasovno koriscenje neta. Sa druge strane istrazivanja pokazuju korelaciju izmedju izvesnih osobina licnosti i povecanog koriscenja Interneta (ili odredjenih segmenata) sto nas onda dovodi do toga da su mozda neki ljudi i po prirodi predisponiraniji od drugih da budu “zavisnici”…
@Borislava, hvala na linku za rad. Ili je mozda bolje reci “rad” jer ovo odgovara nivou seminarskog rada srednjoskolca, sa provizornim informacijama, sumnjivim izvorima, bez pravilnog referenciranja unutar teksta i kolicinom biasa koja je neprimerena necemu sto pretenduje da bude akademski rad, pa jos prezentovan na kongresu. Tuzno.
Za pitanje korisnika, nisam sigurna da li sam Vas dobro razumela, ali ako je rec o nasoj subjektivnoj percepciji – ona je upravo to i ne mora biti objektivno merilo zavisnosti ili problema (sa napomenom da buduci da priznate skale jos uvek zvanicno ne postoje onda mozemo da postavimo i pitanje validnosti kriterijuma na osnovu kojih su odredjeni korisnici svrstani u odredjenu grupu…nadam se da nisam sad mnogo zakomplikovala
).Ne znam na koji ste rad konkretno mislili, dajte link pa mozemo da detaljnije prodiskutujemo..
@Dragane (pisali smo u isto vreme
) – i meni je prilicno neobicna ideja o “zavisnosti od stvarnosti”, ali mi je bas zato bila interesantna da je ukljucim, posto volim da prikupim razlicita misljenja i poglede na odredjenu temu, nekada i potpuno oprecna…
Sto se mobilnog Interneta tice, i to mozemo da stavimo pod znak pitanja pa da kazemo da li je cinjenica sto neko stalno proverava mejl opsesivno kompulzivna navika ili potreba?
Eh, to jeste ono sto je problem. Nauka kaska – ona “ozbiljna” nauka ono sto citamo u tzv peer reviewed casopisima. Ima istrazivanja, i sve ih je vise, imamo sada i par specijalizovanih casopisa koji se bave samo tom tematikom, ali nedovoljno da bi se iz toga za neke stvari jos uvek izvukli definitivno uzrocno-posledicni odnosi. Osim toga dinamika promena je prebrza, a sistem znanja u nauci je sa jedne strane rigidan sam po sebi u prihvatanju odredjenih hipoteza, a sa druge strane komplikovane administrativne procedure da ti se ovde odobri istrazivanje takodje usporavaju stvari. Zato neki ljudi koji su zainteresovani bas za istrazivanje prelaze iz akademije u firme u kojima mogu da se bave time sto zele bez ogranicenja, etickih komiteta, isl. Sa druge strane – ta istrazivanja onda cesto ostaju interna i nedostupna siroj javnosti…
Jedan zanimljiv blog post Dane Bojd na temu akademija/firma… ona je jedan od najpoznatijih strucnjaka u akademskoj javnosti u USA za online medije i komunikacije…ubrzo po zavrsetku doktorata je presla u Microsoft Research i tu daje neke razloge zasto je to uradila, dajuci u isto vreme i sliku ovdasnjeg akademskog okruzenja
April 19th, 2010 at 4:14 am
@Dragane,
meni je bilo vrlo šokantno kad sam pretraživala danima i našla (u Srbiji) samo ovaj “rad” koji se bavi ovakvom temom. Što lepo reče Nikolina, nije čak ni na nivou seminarskog…
@Nikolina,
, niste vi zakomplikovali – ja sam, ali sam razumela odgovor 
.
hvala
Ja sam posebno fascinirana nedostatkom osećaja za gubitak vremena koji se opisuje. Ja sam poslednji put u životu sela da igram (u ono doba, pre 20-tak godina) Tetris, odigrala malko, ustala i videla da je prošlo TRI SATA. Onda sam rešila da me nijedna igrica više neće videti…
Ovo je rad na koji sam mislila:
http://www.liebertonline.com/doi/pdfplus/10.1089/cpb.2009.0059
…i mene je tu zbunjivalo to što sam imala utisak da oni sami sebe pogrešno procenjuju u smislu težine oblika zavisnosti, pa sam htela da pitam jel’ mi se čini ili je tako
. Ih, meni ne treba ni 10 komentara da objasnim šta me zanima, lol.
Pozdrav i hvala
.
April 19th, 2010 at 4:36 am
Sad sam pročitala tekst gđe Bojd do pola, pa mi se dalje smučilo
.
Sticajem okolnosti sam jednom imala priliku da vidim veliki istraživačko-razvojni kompleks jedne poznate evropske automobilske kuće; oni ne samo da imaju para da “kupe” koga god smatraju da im je potreban, nego “kupuju” zaista izuzetne ljude, to pod jedan.
To jesu akademski obrazovani ljudi, koji mogu da se potpišu u tri reda, ali su ljudi koji MISLE, vladaju znanjem i informacijom, i 2/3 odgovarajućeg fakulteta može samo da ih milo gleda odozdo.
Da ne govorim sada o recimo dental industrijama, koje su mi daleko bolje poznate; osim ovoga, akademski obrazovani stručnjaci zaposleni u privredi itekako dalje objavljuju istraživanja, i to itekako ne samo ona koja su ciljna za interes firme, matične kuće.
Mislim da mi je na kraju najbolji jedan od komentara:
University politics are small and petty; take it as a good thing that all you have to put up with is their snooty definition of what being an “academic” is.
Dakle, po mom skromnom mišljenju, ovakav prelaz u karijeri samo pokazuje na realne sposobnosti ove dame, 2/3 mog fakulteta bi se izgubilo u priči “preći u privredu”…. U mom slučaju – privatnu praksu, bolnicu, šta god, da ne olajavam dalje svoju struku
.
August 23rd, 2011 at 6:06 pm
[...] mišljenju provode previše vremena za kompjuterom obrate za savet, naplašeni bauk pričama o Internet zavisnosti isl, prva stvar koju pitam je da li je dete popustilo u školi, i da li redovno obavlja sve svoje [...]
August 24th, 2011 at 1:24 pm
[...] mišljenju provode previše vremena za kompjuterom obrate za savet, naplašeni bauk pričama o Internet zavisnosti isl, prva stvar koju pitam je da li je dete popustilo u školi, i da li redovno obavlja sve svoje [...]