O tehnologiji, psihologiji i još koječemu
Ništa danas nije isto kao kada smo mi odrastali.
Internet, globalizacija, multimediji, tehnologije, sve je to dovelo u naš život toliko kvalitativnih, suštinskih promena za tako kratko vreme, da nismo imali vremena ni da trepnemo a već smo se kao Alisa obreli u zemlji čuda punoj nekakvih gadgeta i widgeta o kojima ni sanjati nismo mogli pre nekih dvadesetak plus godina.
A to je tek početak.
Tamo još negde 90tih, Internet, igračka privilegovane tech-savvy manjine počela je da hvata zalet, kotrljajući sve brže i brže na točkovima tehnologija. U medjuvremenu tamo negde u MUD-ovima (multi-user domains, pra predak društvenih mreža), stvarao se začetak onoga što će promeniti način na koji komuniciramo, družimo se, radimo, volimo…način na koji živimo. I za treptaj oka, svega nekih petnaestak godina, stigli smo do virtuelnih svetova, društvenih mreža i sve tanje granice izmedju online i offline.
Od alata biznisa i akademije net je postao mainstream, neizbežni deo svakodnevnog života od najranijeg detinjstva, sve integrisaniji i integrisaniji u život običnog average Joe-a. Za neke ovo i nije bilo iznenadjenje. MIT profesorka, psiholog Sherry Turkle sa fascinantnom je tačnošću još pre 15 godina do u detalje predvidela na koji će način novi medij suštinski promeniti način na koji živimo, ponašamo se, razmišljamo, komuniciramo, interreagujemo sa drugim ljudima, čak i način na koji definišemo sebe i svoj identitet….
I tako i bi.
Ono što saznajemo i doživljavamo online u sve većoj meri utiče na odluke koje donosimo, izbore koje pravimo, stavove koje formulišemo. Na netu u današnje vreme volimo, mrzimo, družimo se, svadjamo se, kreiramo svoje online personalities koje su u većem ili manjem skladu sa onim što jesmo i u RL.
A u centru svega nisu ni pravila, ni uputstva, ni tutorijali,ni tehnologije, ni kojekakve biznis strategije i metodologije…
U centru svega smo mi sami. Sa svojim ponašanjem, razmišljanjem i aktivnostima i interakcijama u koje stupamo sa drugima, potpuno jednako kao i u realnom životu, prateći odredjene psihološke i sociološke zakonitosti i eventualno ih modifikujući u okviru novog medija na načine koje tek otkrivamo kakvi su.
Ima onih koji žale za onim kako je nekada bilo. Za onim kako smo mi odrastali, živeli, družili se…
A ja nekako mislim da smo privilegovani kao ni jedna generacija pre nas. Jer pred našim očima se stvara, kreira i raste jedan kvalitativno novi svet novo okruženje, fascinantno i drugačije od svega što je Hommo sapiens do sada iskusio na ovom svetu. Sve ono što se danas dešava i čega smo i svedoci i neposredni učesnici,ono je što će obeležiti civilizaciju, globalno, u periodu koji dolazi.
Kao što rekoh na početku – ništa više nije isto. I ne treba da bude.
Hteli ne hteli, voleli ne voleli i šta god mi mislili, sve je tu, i dešava se i naši životi nikada neće biti kao što su bili.
Embrace Change.
jer…
Resistance is Futile.
Dobrodošli na CyberPsihologiju.
April 3rd, 2010 at 3:08 pm
Hm..dakle blog je spreman, a o dragoj autorki nema potrebe govoriti: meni je bilo dovoljno nekoliko rečenica da radoznali dečak u meni, koji nikako da poraste, počne sa morem pitanja upravo o “nama u svetu koji nije onakav kakav je bio”. Srećom!
Biće mi veliko zadovoljstvo da pratim svaku rečenicu na ovoj destinaciji!
Samo napred, Nikolina!
April 3rd, 2010 at 3:20 pm
[...] This post was mentioned on Twitter by Vera Mladjan, CyberPsihologija . CyberPsihologija said: CyberPsihologija blog: O tehnologiji, psihologiji i jos kojecemu http://bit.ly/bIvEH3 [...]
April 4th, 2010 at 3:49 am
Hvala Dragane na prvom komentaru ovde!
Blog je mesecima stajao “spreman” samo ja nikako da napisem prvi post… u svakom slucaju sad krenuh pa videcemo kako ce ici 
A pitanja su uvek dobrodosla i kao inspiracija i kao putokaz za pisanje..
citamo se!
April 4th, 2010 at 6:04 am
Draga Nikolina,
.
, jer me zanima mogućnost uticaja na promenu ponašanja ljudi (u smislu zdravstvene informacije, komunikacije, motivacije i podrške, da ne gnjavim dalje 
, pogotovo online), a o tome ne da ne znam gotovo ništa, nego tek počinjem da uviđam koliko ne znam 
.
hvala na dobrodošlici, bolje vas našla
Ja imam nameru da učim napamet vaš blog
Hvala vam na postu i blogu, srdačan pozdrav i čekam dalje i pažljivo čitam
.
April 4th, 2010 at 6:08 am
P. S. Ako smem da budem slobodna da vam sugerišem nešto: da li imate tehničke mogućnosti da stavite mogućnost dostave kratkog sadržaja vaših postova e-mailom (pretplate)? Meni bi to mnogo značilo, ne stižem da pratim sve feedove. Hvala
.
April 4th, 2010 at 10:37 am
Social comments and analytics for this post…
This post was mentioned on Twitter by cypsihologija: CyberPsihologija blog: O tehnologiji, psihologiji i jos kojecemu http://bit.ly/bIvEH3...
April 4th, 2010 at 10:08 pm
Draga Borislava,
hvala Vam na sugestiji, potrudicu se da vidim kako da omogucim email obavestenja, pretpostavljam da postoji neka opcija unutar WPa
Sto se uticaja na ponasanje ljudi u raznim segmentima zivota i rada tice, svi se tu jos uvek ucimo, sve je toliko novo i razvija se iz dana u dan da finalnih odgovora u ovom trenutku malo na sta imamo…
), ali u kome tek moramo biti narocito oprezni jer je u neku ruku sve ono sto radimo live experiment… I ne govorim samo o ozbiljnijim “zahvatima” poput kontroverzne “online terapije”, vec i o cinjenici da u doba kada su sve informacije dostupne su ljudi skloni da u sferi zdravstva pokusavaju ponekad “sam svoj majstor” lecenja, sto ne mora uvek da izadje na dobro…
Zdravstvo uopste je segment u kome je potencijal primena za neke stvari veliki (sa jedne strane,naravno sa druge – tesko da cete nekome zub izvaditi online,neke stvari ce uvek ostati nepromenjene
U svakom slucaju sigurna sam da cemo imati o cemu da diskutujemo
April 5th, 2010 at 6:53 am
Hahah
, joj…nisam se dobro izrazila, pa se (normalno) nismo dobro ni razumele 
.
Ja ću pokušati još jednom da vam predstavim moj način razmišljanja, koji je delom jednostavna logika
, a delom naučna činjenica.
Vidite ovako: može da zvuči neskromno:), ali – ja lično mogu uticati na 90% pacijenata da promene svoja znanja, stavove i ponašanje u pogledu zdravlja zuba, ali samo uživo, “jedan na jednog”, i na duže staze.
Isto to se itekako radi online, samo u svetu to izgleda sasvim drugačije: to su ciljane akcije ograničenog trajanja, sa celim timovima (softverske, stručne, marketinške, psihološke) podrške, i uspeva.
Mislim, uspeh je relativna stvar, vi znate daleko bolje od mene koliko shifting behavior može biti teška rabota, ali za ciljanu i dobro organizovanu online akciju je uspeh od oko 10% ogroman, da ne citiram sada radove i ROI analize.
Da me ne razumete pogrešno, ja – kako rekoh – toliko stvari ne znam da ne bih stvarno da se brukam pred vama
, ali je moje dalje razmišljanje na ovu temu ide ovako: takvim stvarima se bazično bavi socijalni marketing (u javnom zdravlju), ali je – po meni – presudna uloga psihologa kao stručnjaka u celoj priči. Mislim, poštujem ja i programere, i ekonomiste, i kolege, i sve je to u redu, ali po meni – prvi ste vi oni od kojih najviše zavisi.
Ja sam neki dan pokušavala još jednom da iščitam neke “načine” kojima se psihologija kao nauka služi u ovakvim poduhvatima, pa se uvek zaglavim
, jer ne mogu da razlikujem bitno od nebitnog, nemam nikakvu osnovu, da ne gnjavim dalje, i ovako sam odužila.
U ovom tekstu imate nekoliko linkova koji se odnose na šta mislim – čime se konkretnije psihologija kao nauka tu služi, da imate predstavu gde se ja “zakucavam”:
http://tinyurl.com/y9d8lle
Nadam se da sam sada uspela bolje da vam objasnim šta mislim – nemojte zameriti ako ima ozbiljnog lupetanja
, kako rekoh – tek sam počela da učim, a ne znam ni odakle da krenem, za sada samo pokušavam da krenem od algoritma 
.
Još jednom sve najbolje za početak bloga, i drago mi je da ste tu, Nikolina
.
April 5th, 2010 at 4:57 pm
Jer je i ovo Vas blog Borislava? Jako zanimljivi tekstovi i rekla bih da slicno razmisljamo po pitanju nekih stvari
Vezano za uticaj na promenu ponasanja (u zdravstvu pretpostavljam da bi tu bio fokus na prevenciji i zdravstveno odgovornom ponasanju?), to je svakako nesto sto moze i treba koliko je god moguce da se radi i online i da se iskoriste sve prednosti ovog medija. A potpuno se slazem sa tim da psihologija tu kako ste i sami rekli,ima ogromnu ulogu, po mom misljenju cak i kljucnu u osmisljavanju strategija u skladu sa teorijskim modelima.
Naravno,ono sto uvek treba imati u vidu jeste i da vecina teorijskih modela kada je psihologija u pitanju nije jos uvek dovoljno ispitana u online okruzenju, i da mozda mogu da postoje neke specificnosti kojih mi jos uvek nismo svesni… sve je to jos uvek u povoju, sa druge strane upravo to je ono sto celu oblast cini i beskrajno interesantnom (barem meni
)
April 5th, 2010 at 6:08 pm
Nikolina, ja sam “nažalost” pre naučila da kuckam slova po tastaturi nego što sam ta ista slova znala da napišem. Sada kada malo bolje razmislim mislim da sve gore nabrojano: Internet, globalizacija, multimediji, tehnologije … Zbog njih neće moja generacija biti srećnija, propustili smo dosta toga bar iz priča svojih roditelja. A ko bi znao kuda sve to vodi? Toliko I.T. napreduju da se pitam kako jedan šestogodišnjak reaguje na sve te izazove i koliko živi u realnom životu?
April 5th, 2010 at 6:22 pm
Jeste, i to je moj blog, s tim što je taj onako, za moju dušu, kad učim pa mi se nešto “poređa”, onda napišem
.
Hvala vam što ste imali strpljenja da me saslušate
, jer – da krenem još jedan korak dalje – ono što mene zanima je menadžment socijalnog online marketinga 
, čisto da ne bude dosadno.
No, da skratim…
U Srbiji postoje neke vrlo neobične situacije, da se blago izrazim. Recimo, mi smo na prvom mestu u Evropi po oboljevanju i umiranju od karcinoma grlica materice, što je blago rečeno užasavajuće, vi znate da može na vreme da se dijagnostikuje i leči.
Na sopstveno zaprepašćenje, ja sam nedavno čula da cele (ogromne) firme plaćaju svojim radnicama redovne kontrole na najvišem stručnom nivou, na koje one NE ODLAZE, čak i desetak godina i više. Sad još veća grozota: to važi i za osoblje kliničkog centra, fakulteta…
.
Dakle, ako imate (pretpostavljeno) civilizovanu osobu iz urbanog dela grada, koja ima plaćen pregled, sa minimumom papirologije, a ona ne ode – gde je kratak spoj?
Znam i gde je, ali šta dalje?
Sad tu dolazi vaša nauka. Složismo se na brzinu
Uzela sam ovaj primer kao najskoriji, možda i najužasniji, na žalost, ali tako je za sve. Mislim, mora da nešto može i online, ne?
.
Jer vidite, mi imamo “health-infoentials”; imamo trcanje.rs, imamo MajkuHrabrost, astmu.rs, mičemo se. Dakle, može
Još jednom vam puno hvala na razumevanju, Nikolina, i ne zamerite na ovolikom tekstu, jako sam se obradovala kad sam videla CyberPsihologa
. Ja sam tu negde okolo, a ako krenem baš da gnjavim vi mi slobodno kažite 
.
Prijatno veče/dan/jutro/šta već
.
April 6th, 2010 at 8:50 pm
Nek je sa srecom!
U meni uvek imas fana, to i sama znas a ovaj citat:
Ono što saznajemo i doživljavamo online u sve većoj meri utiče na odluke koje donosimo, izbore koje pravimo, stavove koje formulišemo. Na netu u današnje vreme volimo, mrzimo, družimo se, svadjamo se, kreiramo svoje online personalities koje su u većem ili manjem skladu sa onim što jesmo i u RL…
mogu da potvrdim glavom i bradom, jer sam bas tako online, pa onda i u RL stekla sjajnog prijatelja
April 6th, 2010 at 9:06 pm
@Marija – tvoja generacija je medju prvim generacijama koja je od malih nogu izlozena tehnologijama, i vasi komentari i zapazanja su dragoceni. Moja deca su takodje prvo naucila da kucaju pa onda da pisu, moj cetvorogodisnji sin se vec sasvim lepo snalazi na kompjuteru, kao i vecina njegovih drugara..kako ce to na njih uticati, ja na to nemam definitivni odgovor osim onoga da je kljuc u svemu naci balans…
@Borislava mnogo toga svakako moze (i treba raditi) online.Sto se tice online social marketinga ono sto ja recimo vidim kao problem kod nas (po iskustvu kroz visegogodisnje angazovanje u Udruzenju RODITELJ, primarno bas u sferi online aktivizma i kampanja) jeste da do grupe ljudi kojima su neke edukacije i informacije najpotrebnije je jos uvek tesko doci iskljucivo online jer jos uvek ne koriste u toj meri Internet
@linga, piskaralo,draga moja .. sta ja da kazem, pa ja sam cak i muza online nasla
A o svim divnim ljudima i prijateljstvima koja su se sa “ekrana” prenela u RL za sve ove godine internetisanja mogla bih i knjigu da napisem…
April 7th, 2010 at 5:18 am
@Nikolina,
. Verujem da je slično i sa vašom profesijom, a kako mi deluje (na mom poslu, uživo) najviše je “izgubljena” malo starija generacija roditelja 40-45 godina, možda do oko 50. Mislim, to je samo moj utisak, ono što viđam svaki dan, oni su iz nekog sveta koji je odavno nestao, a u novom ne umeju da se snađu ni orijentišu, stari sistem vrednosti ne važi – a novi ne znaju da uspostave, a deca su tu potpuno “zagubljena”.
apsolutno ste u pravu – ja mislim da ja imam okvir otprilike između 18 i 34 godine, što se tiče profila posetilaca, i to je otprilike to, tu mogu “da se pružim”
@Marija,
.
. Na takve stvari mislim.
moja ćerka je isto naučila prvo da kuca, pa posle da piše.
Kako ja vidim po njenoj generaciji (20-22 godine) u načelu je (intelektualna) posledica obično ta što većina njih nije navikla da Sedne&Štreba, da traži informaciju, da se udubljuje da bi spoznala nešto: sve je dostupno na klik mišem, tako da nekima nedostaju bazična znanja koja se stiču grejanjem (imenice)
Mislim, ja ne umem dobro da objasnim, ali ja online mogu naći neki detalj iz anatomije koji me baš zanima i treba mi, ali pre toga moram napamet znati SVIH 4.700 strana anatomije, da mogu negde suvislo da smestim taj detalj, jel’
Onda, još nešto što meni, matorom čoveku
, jako bode oči – je nepismenost. Internet ne iziskuje pismenost 
, a osim toga – online komunikacija svakako neće izgraditi pismenost detetu koje je nije steklo u realu. Dakle, respect 2 u 2 
.
S druge strane, opet, u generaciji moje ćerke, ima mnogo dece koja su do 18-19-te godine položila PCE. Po meni, to je (opet) posledica izloženosti engleskom, oni govore bez naglaska, a često ga znaju bolje nego srpski…
A ima jedna strahota koju sam čula nedavno, od jedne koleginice kojoj je to posao (lekar, nutricionista u zavodu za zaštitu zdravlja): prema njihovim statistikama, mi trenutno imamo 18% debele i vrlo debele dece u uzrastu od 12-16 godina. Po njima, to je posledica treniranja “Twix”-a i WOW-a, a treba uzeti u obzir i to da su im podaci ograničeni samo na posmatrane grupe… Ko zna kako je šire gledano.
Ja se izvinjavam Nikolini na ovolikom tekstu, ja sam laik – ovo je samo moje roditeljsko viđenje. Rano sedanje za računar ima mnogo dobrih strana (znam dece koja su sa 13 i 15 godina imala u malom prstu programe sa manualom od 2×1.500 strana, koje i inženjeri teško koriste), ali je činjenica da je sve to sasvim “drugačija kultura”, na čega moja generacija treba tek da se navikne.
A kako moja generacija stoji sa internetom, to ne želite da znate, lol.
Prijatan dan/noć
.
April 7th, 2010 at 10:11 am
Draga Nikolina,
čestitke za izvrsnu temu i ovaj post!
Iako sam u polju IT već 19 godina, ii možda baš zbog toga, počinjem da žalim starim vremenima.
I sve više mi je žao dece koja neće okusiti u potpunosti onu lepotu pravih igračaka, igranja u prašini i u prirodi ….a posebno in-live druženja, kojih je sve manje.
Nastavite, rado Vas čitam
April 8th, 2010 at 8:05 pm
Čestitke na blogu!
Juče sam pogledao blog i koliko jutros pomislio na njega, kad sam na TV-B92 ugledao prilog o Rastku Pocesti, starmalom dečaku, pametnici, koji pokušava da internetom i diskusijama o politici uđe u svet odraslih…
Evo linka ka članku i video priloga:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=04&dd=08&nav_category=12&nav_id=423062
Bez obzira na intelingenciju i kapacitet ove male pametnice, ostaje pitanje kako će ovakav internetski angažman ovog malog dečaka uticati na njegovo odrastanje i razvoj ličnosti.
Gde su roditelji u celoj priči. Koji su njihovi izbori u ovoj priči… Postoje li uopšte isti u ovoj trenutku i u kojoj meri…
Inače pogledao sam par forumskih radova malog Rastka i po isključivosti stavova nije teško pretpostaviti da se radi o mladom čoveku, međutim ipak u celoj ovoj igranci, niko nije pretpostavio da se radi 12-godišnjem učeniku osnovne škole, koji svoje slobodno vreme troši na neuobičajeni način.
Pozdrav!
April 8th, 2010 at 8:26 pm
Rado hvala! Ne mozemo da promenimo nacin na koji danasnja deca odrastaju i celo tehnolosko okruzenje, ali je najbolji recept kombinovati i online i offline, onako kako i Vi radite u svom kampu
Dare
Znas kako mi je drago da te vidim ovde!! 
Odlican link i odlicna ilustracija svega onoga sto se desava. Opet, kako da kazemo sta je tu dobro a sta lose, i da li takav intelektualni angazman (i uslovno receno prerano sazrevanje deteta)njemu steti? Kazu u komentarima kako decko nema detinjstvo, a opet – da li je detinjstvo danas moguce kvalitativno porediti sa nacinom na koji smo mi odrastali? Mi zapravo jos uvek ne znamo kakvi ce biti rezultati odgajanja ove “generacije Z” i na koji nacin ce na njih uticati ta izlozenost ogromnom broju informacija…
April 8th, 2010 at 10:52 pm
[...] Privilegovani sigurno jesmo, a šta privilegija može i da nam donese…..ili….. O tehnologiji, psihologiji i jos kojecemu CITAT: …..Od alata biznisa i akademije net je postao mainstream, neizbežni deo svakodnevnog [...]
April 8th, 2010 at 11:00 pm
@Dare,
ja bih vaš komentar potpisala od reči do reči, samo sam ja malo grublja i čini mi se, daleko isključivija po ovom pitanju.
Mene je, iskreno rečeno, jeza podišla gledajući tog dečka, iz raznih razloga.
Prvo se čovek zapita to: ko su mu roditelji i gde su, i šta oni misle o svemu ovome.
Drugo, da ostavim sad na stranu sportove i sve realne, a ne virtualne zabave, ako uzmemo da je dečak knjigu napisao stičući znanje preko interneta, onda mislim da tu više ima mesta sažaljenju nego divljenju.
Moj utisak je da cela ova priča pokazuje pad ovog društva u celini; dete koje može sa interneta da pokupi znanje dovoljno za pisanje knjige, a da grupa…”stručnjaka” ne prepozna da nije u pitanju validna literatura, to je katastrofično.
Duboko sam uverena da se putem interneta stiče znanje tipa “kako da se pretvarate da znate to-i-to”. Neko može da nađe Viktora Frankla, njegovu biografiju, citate, interpretacije stavova, ovo i ono… Ali niti je pročitao knjigu, niti on SAM stvara SVOJ autentičan stav o njegovom delu, jer dete od 12 godina to ne može taman imalo kvocijent kao svi mi ovde. Molim da me Nikolina ispravi ako lupetam, čisto da se ne držim uvek moje struke
.
Dete koje više nego očigledno “paradira” nekvalitetnim znanjem (da ne vadim sad podatke o tome koliko ima samo u mom svetu stručno validnih informacija online), je za mene… jeza da me podiđe. Jer, on sam je očito uveren da je nešto posebno. Moj prvi utisak je bio – da je mali rođen za budućeg uspešnog političara. Loš đak, površno znanje, visoko mišljenje o sebi, uspešno plasiranje slike u javnosti… divota.
Al’ da dodam nešto veselije: mojoj ćerki je drugarica danas poslala poruku da se jako dopada nekom njenom kolegi, pa on usrdno moli da moja ćerka dođe večeras na…. MSN chat
.
. Pored reke i mirisa lipe, s momkom…
A ova moja “romantična duša” otišla da šeta
Zastareo model, šta sad…lol.
April 8th, 2010 at 11:58 pm
Draga Nikolina,
čestitke za blog i izbor tema o kojima ćeš pisati.
June 8th, 2010 at 1:03 pm
Odlican post! Ovaj blog je dobro osmisljen i daje informacije koje su ljudima potrebne. Postoji i Infoturn psihoterapija koja novim metodama menja stanje coveka iz negativnog u pozitivno za svega par sati.
April 14th, 2011 at 6:29 am
[...] već se godinu dana navršilo od kako sam počela da pišem ovaj blog . Razmišljajući o tome da li i šta uopšte napisati tim povodom, shvatila sam da već duže vreme [...]